Део опозиције неће да гласа за смену Басте

Влада је колективни орган с јасно дефинисаном државном и националном политиком и важно је да је сваки члан поштује, рекао је јуче министар без портфеља Ђорђе Милићевић у Скупштини Србије образлажући захтев премијерке Ане Брнабић за разрешење министра привреде Радета Басте, који је, мимо владине политике, тражио увођење санкција Русији и позивао министре да се придруже протестима грађана. Владајућа коалиција најавила је подршку смени, део опозиције да ће гласати за разрешење јер „смо ми то тражили још пре шест месеци”, а део опозиције, како су рекли, „неће учествовати у тој фарси”.

Бастино разрешење Брнабићева је затражила на предлог Јединствене Србије, која га је и предложила за министра, а уз, како је наведено, сагласност СПС-а, коалиционог партнера ЈС. Образлажући предлог, Милићевић није говорио о Басти, већ о политици владе, наводећи да „сваки министар, кроз посао за који је преузео одговорност, треба да дâ свој допринос у реализацији прокламованих циљева”. Казао је да је стратешки циљ Србије чланство у ЕУ, али и подсетио на одлуку Савета за националну безбедност да се не уводе санкције Русији.

Ђорђе Павићевић (ЗЛК) казао је да ЗЛК није заинтересован за Бастину судбину, „нећемо гласати ни за, ни против, човек има живописну биографију, на функцију је изабран без икаквих квалификација, то је типичан министар у влади”. Милићевић му је, између осталог, рекао да се не говори о томе да ли је Баста добар или лош министар, већ о деловању супротном од државне политике.

Најављујући подршку смени Басте, Балинт Пастор (СВМ) рекао је, између осталог, да је у парламентарном систему какав је наш разрешење министра техничка ствар, а „не знам да ли игде у свету постоји да опозиција не гласа за смену министра, Србија је јединствена по томе”. Истакао је да је увођење санкција Русији озбиљно питање: „Ту не може бити солирања, а ми се слажемо с владом да се санкције не уводе јер Србија мора да брине о својој енергетској сигурности, али и о другим стварима.”

Лидер Двери Бошко Обрадовић замерио је што премијерка није дошла на седницу, али и што ту није Раде Баста јер, како је рекао, има много питања за обоје. Рекао је да су Двери још пре шест месеци тражиле његову смену због захтева да се уведу санкције Русији, али „власт га је до сада штитила, чиме је нанета огромна штета држави”. Читао је Бастину биографију, питао ко га је, именом и презименом, предложио и „да ли ће сносити одговорност за кадровски промашај”. Навео је да је Баста у мају, пре него што је био изабран за министра, тражио укидање Српско-руског хуманитарног центра у Нишу и тражио формирање научног парка са САД за нуклеарну енергију, и „упркос томе је изабран за министра”. Казао је да је Баста, као директор „Београдских електрана”, честитао Кристоферу Хилу кад је дошао за амбасадора и питао да ли је неко забранио Басти да дође на седницу, да ли су, док су њега смењивали, избацивали запослене из министарства и додао: „Да је Баста овде, питао бих га како је чим је дошао на место министра почео да заговара све супротно ономе за шта се залагао пре тога, да ли је био кандидат СПС–ЈС или СНС-а, да ли је купио министарско место, тај ко му је продао место омогућио му је да остане дуже на функцији, обезбедивши му време и простор за прављење прозападне странке о државном трошку. Басту сада препакованог и редизајнираног шаљете у опозицију, нека хвала, задржите га или га вратите западним амбасадама које су вам га и послале. Колико је још спавача Запада у редовима власти, има ли краја западним агентурама у Србији. Зашто уопште избацујете Басту кад већина вас мисли исто као он, само што је он гласно то рекао.”

Ђорђе Милићевић му је одговорио да се министарска места не купују, а лидер ЈС Драган Марковић Палма је казао да је више пута позивао Басту да не износи ставове супротне владиној политици. Причао је о томе да је политика ЈС „економски патриотизам и политички прагматизам” и истакао: „Желим да се извиним што смо ми из ЈС направили такву грешку, такав човек више никад неће бити не само министар него ни члан ЈС. Раде Баста је моје највеће непријатно изненађење у животу и то сам му и рекао. Мислио сам да ће, као човек који се бавио спортом, имати флексибилност и да је тимски играч, међутим, очито сам погрешио. Још једном се извињавам грађанима за почињену грешку и захваљујем се коалиционом партнеру СНС-у што је прихватио захтев за разрешење.”

Полемика Зукорлића и Јовановића о праву на реч

Председавање седници Усаме Зукорлића (СПП) обележило је његово настојање да објасни Александру Јовановићу Ћути (М–З) да не може да говори пошто је на 20 дана удаљен са седнице и Јовановићево стајање испред Зукорлића у покушају да докаже да има право, у чему му је помагао Небојша Зеленовић (М–З). Сат времена је све ово трајало, а ни кратка пауза коју је прогласио Зукорлић није помогла да се ситуација реши. Посланици су, па и министар Ђорђе Милићевић, за то време говорили као да се за столом председавајућег ништа не дешава.

Пре Зукорлића су седници председавали Владимир Орлић и Сандра Божић, а Јовановић је тражио реч кад је Зукорлић преузео председавање. Зукорлић му је рекао да не може да је добије јер му је изречена мера, Јовановић је дошетао до стола председавајућег, а Зукорлић му је је рекао: „Ако није Орлић ту, ту је Зукорлић.” Јовановић му је одговорио да „нема појма”, а Зукорлић је затражио да се врати на место, додајући да ће позвати обезбеђење, те да ће бити „први после Војислава Шешеља кога су изнели из сале”. Дошао је и Зеленовић да помогне Јовановићу, па је Зукорлић дао кратку паузу, али само који минут после наставка, Јовановић је опет стао испред њега, па се удаљио, а испред председавајућег стола постављена су двојица припадника обезбеђења.

Обративши се Зукорлићу као „сину свог пријатеља, као човеку који је васпитан”, Срђан Миливојевић га је замолио да каже „господину Ралевићу и господину Ремовићу да седну, да не малтретирамо људе, непристојно је да стоје, никаквог инцидента нема у сали, дозволите да седну”. Зукорлић се захвалио „на опасци, али да би скупштина наставила успешно да ради, потребно је обезбедити ред, да посланик који је удаљен са седнице на 20 дана не омета рад, да не прилази без дозволе, упућујући неадекватне речи председавајућем”. Казао је: „Он је допринео томе да слика из скупштине данас буде оваква.”

Небојша Зеленовић је тврдио да је Орлић, пет минута пошто га је искључио, Јовановићу дао реч, да је Орлић на колегијуму рекао да ће наложити обезбеђењу да дозволи Јовановићу да се врати у салу, те да је поништио све своје раније одлуке. Казао је да Зукорлић очито није обавештен, „то што можда вама није јављено је техничка ствар, али човек седи у сали и има право да говори”. Зукорлић му је одговорио: „Господине Зеленовићу, ја као председавајући скупштине поступам у складу са информацијама које ми достављају службе. Мимо тих смерница и правила скупштине нећу поступати. Имам информацију да господин има меру удаљења са седнице 20 дана. Он је данас присутан неовлашћено, али ако он крши правила скупштине тако што безобзирно не поштује изречене мере, не значи да ћу и ја као председавајући да кршим правила и још да му омогућим да има реч. Ако се надлежни скупштине изјасне да је њему мера укинута, или председник скупштине укине меру, нема никаквог проблема, добиће реч у складу са правилима.” При крају преподневног рада Орлић је преузео председавање, Јовановић му је у једном тренутку пришао и врло брзо отишао.