Свечана академија у част Николе Тесле

У Дому инжењера „Никола Тесла”, на 167. рођендан највећег српског научника, јуче је организована свечана академија, као централна манифестација стратешке кампање српске дипломатије „Тесла енергија мира”, проглашене поводом 80 година културе сећања на овог горостаса човечанства. Догађај је приредио Савез инжењера и техничара Србије (СИТС) у сарадњи са Министарством спољних послова Србије, Одељењем за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме. Никола Тесла је 1892. године проглашен за првог почасног члана Удружења српских инжењера, на чију се традицију СИТС, који обележава 155 рада, и наслања. Како сведочи мр Богдан Влаховић, генерални секретар СИТС-а, била је то прва институција у Србији која је Тесли доделила признање за дотадашњи рад.

На академији су додељени звање почасног члана СИТС и златна медаља са Теслиним ликом, као награде за животно дело, знаменитом представнику српске научне дијаспоре Давиду Вујићу, последњем живом члану тима СЕРБО 7, мисије Аполо 11, америчке свемирске агенције НАСА, који су дали кључни допринос слетању првог човека на Месец. Почасна чланска карта СИТС и златна плакета за глобални Тесла бренд додељена је и Илону Маску, извршном директору компаније „Тесла”, за промоцију достигнућа научника српског порекла и креирање глобално препознатљивог бренда Тесла електричних аутомобила. Такође, за почасне чланове СИТС изабрани су проф. др Дејан Илић, истакнути члан српске научне дијаспоре и Марк Алеси, извршни директор Научног центра Варденклиф са Лонг Ајленда за подухват века – очување и реконструкцију свих тамошњих Теслиних лабораторија и торња. Између њега и др Игора Марића, председника СИТС састављено је писмо о намерама сарадње на глобалном неговању културе сећања на Теслу, са циљем очувања његовог наслеђа.

СИТС је, као један од четири најстарија струковна удружења на свету, на академији поднео и иницијативу Влади Србије и надлежним институцијама за одговарајуће, трајно обележавање, промовисање и афирмацију лика и дела Николе Тесле, држављанина САД српског порекла. Затражили су да се, у сусрет великој међународној изложби ЕXПО, која ће бити одржана у Београду 2027, у новом комплексу предвиди одговарајући простор за нови Музеј Николе Тесле, са пратећим елементима као што су Теслин торањ и Теслин парк, значајним за очување научниковог наслеђа, чија је архива увршћена у регистар „Памћење света” као део светске културне баштине Унеска.

Предложили су да се оснује Међународни Теслин комитет, са седиштем у Инжењерској академији у Дому Николе Тесле у Београду, који би једанпут годишње додељивао Тесла награде иноваторима и научницима. Такође је иницирано да се лансирају Тесла брендови којима се промовише његова филозофија живота, како би се овај научник представио као узор младим нараштајима.

Највећи српски научник Никола Тесла, један од највећих умова историји, који је својим изумима преобразио свет и поставио правац његовог развоја, рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, која је тада припадала Аустријском царству. Био је четврто од петоро деце Милутина Тесле, свештеника Српске цркве, при тадашњој Карловачкој митрополији, и Георгине, Ђуке, која је такође стасала у свештеничкој кући православног проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић. Никола Тесла школовање започиње у родном Смиљану, потом наставља у Госпићу и Раковцу. Студирао је у Грацу и и Прагу, Чешка, потом радио у Марибору, Пешти, Стразбуру, Паризу, код знаменитог америчког иноватора Томаса Едисона, у чију се компанију и упутио у Америку 1884. године. Идеја о полифазној електричној енергији заокупила га је још док је радио у Пешти, међутим испоставило се да ће му водећи противник на том пољу постати управо Едисон. Зато се и разилази са њим, а од 1887. до 1890. године пријављује своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја, генераторе и моторе. Обелодањује проналаске обртног магнетног поља, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце, дакле низ изума на којима ће се темељити потоњи развој електротехнике. Највећу подршку, после разлаза од Едисона, давала му је компанија „Вестингхаус”, са којом ради на практичној реализацији својих патената и припреми пуштања прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему што је остварено 15. новембра 1896. године. Априла 1892. посетио је родни Госпић и Београд и казао да му је док је проналасцима освајао свет најдража била мисао да је све то што је створио дело једног Србина. Овај свет напустио је у Њујорку, 7. јануара 1943. године, оставивши иза себе око 300 патената.

И Новак Ђоковић постао Тесла амбасадор Србије

На Теслин рођендан др Љиљана Никшић, национални координатор кампање „Тесла енергија мира” доделила је јуче титулу Тесла амбасадора светском тениском шампиону Новаку Ђокивићу, а примио ју је његов отац Срђан Ђоковић, потврдила је она за наш лист. Истовремено за Тесла амбасадора проглашен је и Марк Алеси, за подухват века на спасавању аутентичне Теслине лабораторије на Лонг Ајленду, за које је 33.000 особа из 108 земаља дало новац. Међу првима то је учинио Илон Маск, па је и због тога добио златну плакету.

Беговићева честитала Дан науке

Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић честитала је јуче 10. јул, Национални дан науке свима онима који подржавају и прате научна достигнућа, али и сами доприносе развоју науке. Она је нагласила да је овај дан прилика да се истакну постигнућа српских научника, истраживача и иноватора, као и да се подстакне даљи развој науке, технологије и иновација у земљи, саопштило је ресорно министарство, пренео је Танјуг. Поручила је да је Србија одувек била поносна на научнике, истраживаче и иноваторе који су својим радом допринели напретку нашег друштва у различитим областима, а њихова су  постигнућа „инспирација и светли пример за будуће генерације”. Беговићева је указала да наука има моћ да трансформише како у Србији, тако и на глобалном нивоу, да унапреди квалитет живота и „реши бројне изазове с којима се суочавамо”.