Завет супрузи и свемиру

У крипти Храма Светог Саве у Београду недавно је уприличена необична церемонија. Служена је молитва благодарности поводом четрдесетогодишњице брака Американца српског порекла Давида Вујића и супруге Џинџер, којом су обновили свој брачни завет.

Овај хришћански обичај није био много познат и практикован код нас, али све више срећних парова бира да обнови божији благослов и потврди и на овај начин своју дуготрајну љубав.

Сањају исте снове

Давид и Џинџер објаснили су знатижељним новинарима, који су пратили догађај уз још познатих и угледних личности из нашег јавног живота, да сањају исте снове, разумеју једно друго и воде заједнички живот пун разумевања. На питање зашто су као Американци из Вашингтона одлучили да потврде своју дуготрајну љубав баш у Храму Светог Саве, Давид је подигао главу према куполи овог блиставог, иконописаног здања и одговорио типично амерички „А, зашто не?”, што је изазвало симпатије и смех присутних.

Давид и Џинџер нису дошли у Београд само да благосиљају свој брак, њихова брачна заједница је и нека врста симбола српско-америчких односа из најбољих времена, из доба председника Вудроа Вилсона који је у време Првог светског рата наредио да се вијори српска застава на Белој кући као прва страна застава у историји тог здања. Џинџер је, наиме, потомак супруге Вудроа Вилсона, некадашње прве даме Америке Идит Болинг Вилсон, док је Давид рођен у Америци 1935. године, васпитан у српској традицији и често, откако је у пензији, борави у Београду.

Он је и један од најзнаменитијих живих Срба, председник Тесла фондације из Филаделфије, и последњи живи електроинжењер од седморице Срба који су радили на НАСА свемирском програму „Аполо 11”, када је први човек слетео на Месец сада већ давне 1969. године. Вујићу ни данас не недостаје ентузијазам, јер жели да српске научнике повеже с новим НАСА пројектом који треба људе поново да одведе на Месец. Давид поручује да је све могуће, па и да Србија активно учествује у свемирском програму, уз помоћ америчке свемирске фондације из Вашингтона.

– Направио сам предлог под називом „Тесла Пупин центар за проучавање свемирске технологије” – каже Вујић и напомиње да у Србији постоји више него довољно квалитетних научника о којима у САД још нису чули.

Изгледа невероватно, али ни амерички космички програм није у почетку био нимало лак, сећа се Давид Вујић.

Када смо почели програм „Аполо” почетком шездесетих година, већина потребне технологије није постојала. Имали смо осам година да створимо неопходне моторе за ракете, нисмо имали интегрална кола, ни софистициране компјутерске системе, нисмо још никада били у орбити. Значи, почели смо да радимо 1962. године и поставили смо човека на Месец 1969. године, било је то невероватно искуство, радили смо 12–18 сати дневно, седам дана у седмици – каже Вујић.

Ове године навршава се и осам деценија од смрти Николе Тесле, па је у јануару у Министарству спољних послова 2023. проглашена „Теслином годином Теслиног народа”. Вујић ће тим поводом примити награду за животно дело. У Савезу инжењера и техничара 10. јула, на рођендан великог научника, добиће Златну плакету и постати почасни председник Међународног Теслиног комитета, каже Љиљана Никшић, начелница Одељења за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме у Министарству спољних послова.

Давид је рођен у Мидленду у Пенсилванији, јер су се његови родитељи давно одселили на амерички континент, још пре Првог светског рата. Отац Мита пореклом је из Окучана у Славонији, а породица мајке Милке пореклом је из Глине.

Вујић се и данас сећа очевих речи као неке врсте аманета: „Давиде, ти си овде рођен, ти си Американац, али немој да заборавиш одакле си.”

Био је млад када му је отац преминуо, а требало је бринути о мајци и сестри која се школовала. Као дечак, поред редовне школе, био је послужитељ олтара у Српској православној цркви у родном граду.

Дипломирао је пословну администрацију на Универзитету Јужна Калифорнија и магистрирао бизнис и техничке науке на државном универзитету Калифорније.

После факултета добио је прилику да учествује у свемирском програму НАСА, што је за њега била изузетна част. Током рада на пројекту „Аполо” Вујић се спријатељио с космонаутом Нилом Армстронгом, првим човеком који је крочио на Месец, и научио га неколико српских речи.

 Више од четири деценије провео је у секторима одбране, авијације и аеронаутике, безбедности, енергетике и саобраћаја.

Радио је и као службеник одбора за буџет Доњег дома Конгреса САД, био саветник званичника у извршној власти – од Картерове до Бушове администрације.

Чува српске обичаје

Са супругом Џинџер која је такође била запослена у Конгресу, венчао се у православној цркви, а сваки Божић славе по српским обичајима.

– Посебно сам задовољан приватним животом – и супругом Џинџер с којом делим живот. Чувамо српско наслеђе – каже угледни научник који је помагао бројним удружењима Срба у Америци, посебно онима који су се бавили развојем технологије, без надокнада.

Да је његов живот испуњен не само љубављу према супрузи Џинџер, већ и изненађењима сведочи још један занимљив детаљ из биографије. Жели да забележимо и податак да је имао прилику да наступа на Радио Телевизији Београд са чувеним џез трубачем Душком Гојковићем и саксофонистом Мићом Марковићем.

Давид Вујић космос доживљава на различите начине, он је у свом животу био и џез музичар, и на то је подједнако поносан.

Догодине на Месецу

Да ли ће човек поново крочити на Земљин сателит као пре педесет и четири године? Давид Вујић сматра да хоће и као термин помиње крај 2024. или 2025. годину.

– Сада је актуелан програм „Артемис”, који је имао седам пробних вожњи, и можемо очекивати за годину или најкасније две екипу на Месецу која ће овога пута укључити и жене – прогнозира наш саговорник.

Циљ ове екипе је, по његовим речима, да дизајнирају свемирску луку на Месецу, а одатле да шаљу ракетне системе и на друге планете, и да им се створе услови да могу дуже да бораве у свемирским условима.

Српска свемирска седморка

Захваљујући Давиду Вујићу, Србија ће као мала земља уз помоћ науке бити много већа, каже Љиљана Никшић из Министарства спољних послова.

Наша научна дијаспора дала је немерљив допринос развоју модерне цивилизације и благодетима у којима уживамо. Србија је, додаје наша саговорница, дала Теслу, Пупина, који је 1915. био један од оснивача НАСА свемирске агенције, Миланковића, Милеву Марић...

Осим Вујића у мисији „Аполо 11” били су и Милисав Шурбатовић, Славољуб Сем Вујић, Петар Галовић, Милојко Мајкл Вучелић, Павле Дујић и Данило Бојић.

Вујић је био одговоран за координацију управљања пројектом између НАСА и Роквела, као и за заједнички рад с другим фирмама укљученим у мисију „Аполо”, док је Милојко Вучелић учествовао и у мисији „Аполо 13”, односно у спасавању астронаута након великих проблема са свемирским бродом и за тај подухват добио орден од председника Ричарда Никсона.

У трци и Маск и Безос

Данас постоји и неколико приватних организација које граде сопствене свемирске летелице, попут „Амазона” Џефа Безоса и „Тесла, Спејс екс” Илона Маска, додаје члан „српског Аполо тима”.

– Разлика између онога што смо ми искусили и тога што данас може да се направи је неупоредива, јер је технологија много доступнија – каже наш саговорник.

Шездесетих година прошлог века постављало се питање зашто америчка администрација улаже у лет на Месец 25 милијарди долара, али деценијама касније технологије које су тада развијене могу да користе готово сви – у медицини, саобраћају, комуникацијама...