Црна Гора нема важнији датум од 13. јула

Од нашег дописника
Подгорица – Скоро без изузетка, политички супротстављене партије, монтенегринске и српске, честитале су грађанима два велика датума – Дан државности, у знак сећања на 13. јул 1878. године, и Тринаестојулски устанак 1941. године. Занимљиво је да су Тринаестојулски устанак 1941. године јавним честиткама признале и поједине партије које су се годинама оглушавале о овај датум.

„Не постоји важнији датум од 13. јула, јер је њим заокружена вредносна вертикала Црне Горе. Векови борбе за опстанак на каменој раскрсници Европе учинили су ову земљу симболом истрајности, чији је сваки педаљ слободе плаћан животима њених најбољих синова и шћери”, поручио је са Цетиња председник Црне Горе Јаков Милатовић.

Он је приредио пријем поводом Дана државности. Пријему су присуствовали представници политичког, научног, културног, привредног и спортског живота Црне Горе, грађански активисти, ранији највиши државни функционери, представници дипломатског кора и високи званичници међународних организација и институција.

Црна Гора је обележила Дан државности у знак сећања на 13. јул 1878. године, када је на Берлинском конгресу призната као самостална држава, и исти датум 1941, кад је народ Црне Горе почео устанак против фашизма.

Према новом Закону о државним празницима, 13. јул је у Црној Гори први пут слављен као Дан државности 2005, за разлику од ранијих година, кад је то био Дан устанка црногорског народа у Другом светском рату. Премијер у техничком мандату Дритан Абазовић, честитајући грађанима празник, подсетио је да су прошлог 13. јула отворили ауто-пут, „највећи инфраструктурни пројекат у историји Црне Горе, данас, годину дана након тога, 13. јул дочекујемо у много бољој атмосфери”.

„Црна Гора је положила многе демократске испите. Данас смо земља с највећим економским растом у региону, с најмањом стопом незапослености и највећим растом туристичке привреде и земља која успоставља демократске стандарде”, саопштио је Абазовић.

Лидер Нове српске демократије Андрија Мандић у честитки грађанима навео је да је „Тринаестојулски устанак важна страница историје Црне Горе, јер је показао јединство наших предака у најтежој могућој ситуацији у којој се може наћи неки народ”.

„Тај општенародни бунт одјекнуо је тада поробљеном Европом и показао пут ка слободи. Присталице монархије и следбеници Стаљина стали су раме уз раме и оружаним отпором задивили покорену Европу. Зато и сада у миру треба правилно да истичемо такве поруке истине и заједништва. Једино помирени можемо градити стабилност и просперитет, без наметања тачки раздора које непогрешиво вуку уназад”, казао је Мандић.

Посебан куриозитет свечаности на Цетињу био је тренутак кад је прва дама Милена Милатовић стала за говорницу и одала поштовање свим женама чија су постигнућа и жртве уграђени у темеље Црне Горе.

„Данас желим и да будем глас свих жена које својим радом, оним што га видимо и оним што га не видимо, значајно доприносе стварању нове Црне Горе: праведне, равноправне и једнаких шанси. Жене Црне Горе су својом непоколебљивом храброшћу и снагом дале немерљив допринос у борби за слободу и заједно с мушкарцима учествовале у обнови земље после рата. Тиме су трасирале пут конституисању новог друштвеног поретка који је довео до све већег учешћа жена у политичком и јавном животу у Црној Гори”, казала је Милатовићева.