Нормализација односа нема алтернативу

Наша економска размена са Србијом у последњих десет година увећана је три пута и сада достиже 1,6 милијарди евра годишње, истиче у разговору за „Политику” амбасадор Француске у Београду Пјер Кошар. Наводи да предузећа из ове земље која су инвестирала у Србији снажно подржавају Србију у напорима које улаже у еколошку транзицију и европске интеграције у тој области. Наше компаније дошле су у Србију са циљем да у њој остану дуги низ година и допринесу њеној модернизацији, на пример када се ради о преради отпада или о аеродрому и изградњи метроа у Београду, истиче Кошар на питање које би конкретне бројке и достигнућа посебно истакао. Амбасадор наглашава и улогу Француске агенције за развој, која је отворила своју канцеларију у Београду 2019. године. То је најактивнија канцеларија Француске агенције за развој у свету, која је већ определила 600 милиона евра који се улажу у модернизацију Србије.

– Многе могућности се отварају у областима за које су заинтересоване француске компаније, као што су сектор отпадних вода или обновљиви извори енергије, односно енергетски сектор, али и област иновација и дигиталних технологија. Такође, велики је успех што је Србија домаћин изложбе Експо 2027, то је добра вест. Француска предузећа су спремна да допринесу успеху тог догађаја – наглашава Пјер Кошар у разговору поводом Дана Француске Републике, 14. јула.

Билатерални односи Србије и Француске бележе вишегодишњи успон, уз интензивирање политичког дијалога, чему знатно доприносе и лични односи председника Александра Вучића и Емануела Макрона. Који су подстицаји, а које препреке даљем снажењу и развоју веза двеју држава?

Постоји поновно ангажовање и интересовање Француске за регион и за Србију, које траје више година. Пре свега, Француска је ангажована да помогне у области европских интеграција и европске перспективе Србије, чему желимо значајно да допринесемо. То је такође идеја водиља нашег економског присуства. Зато су ту и бројни пројекти у вези са инфраструктуром, као допринос на путу Србије ка ЕУ. И у области културе наше две земље увек су одлично сарађивале, она својом динамичношћу веома оснажује наш дијалог. Француска је присутна на бројним фестивалима у Србији и биће почасни гост Сајма књига у октобру. Као један од покретача нашег појачаног присуства у Србији, ту су контакти званичника, пре свега између два председника, који се одвијају у међусобном поверењу и разумевању. То смо имали прилику да видимо и недавно током телефонског разговора двојице председника.

Постоји ли и историјски утицај?

Један од покретача билатералних односа је наша заједничка историја, братство сковано у тешким тренуцима кроз које су наше две земље пролазиле. Те се међусобне везе стално развијају. Рекао бих пре свега да о Србији у Француској треба више да се зна него што је то случај данас. То се остварује и преко личних контаката, туризма наравно, али и размене студената, односно још већег броја студената из Србије који се школују у Француској. Такође, иако велике француске групације и предузећа добро познају Србију, треба да уложимо више напора да што више малих и средњих предузећа упозна вашу земљу како би и та предузећа инвестирала овде. Битно је и питање француског, као језика размене међу људима, али и језика иновација и стручњака. Морамо да радимо више на томе да штитимо француски језик и да он буде присутнији.

„Венси” је преузео управљање Аеродромом „Никола Тесла”. Улагања су велика, број путника је у порасту, али смо видели и кашњења и повећане гужве. Да ли је тај проблем сада иза нас?

„Венси ерпорт” је приватни оператер број један у свету у својој области, са 65 аеродрома којима управља у Европи и широм планете. Директор целе групације „Венси ерпорт”, који је био у Београду поводом састанка свих директора аеродрома у свету којима руководи та компанија, лично прати напредак развоја Аеродрома „Никола Тесла”. Радови на самом београдском аеродрому, односно његовој модернизацији, који се нису заустављали чак ни за време пандемије, треба да буду завршени крајем ове године и одвијају се интензивним темпом, и то паралелно с појачаном фреквенцијом путника. Рекао бих да је то изазов на који није лако одговорити. „Венси” наставља да послује узимајући у обзир оба поменута императива – модернизацију и, с друге стране, раст броја путника. Такође постоје и потешкоће са упошљавањем нове радне снаге, али то је нешто што се дешава и на другим европским аеродромима. У сваком случају, ради се на томе да се ти проблеми отклоне и „Венси” је одлучан да учини све у том правцу. При томе, треба имати у виду да садашње тешкоће потичу од фактора на које компанија нема утицаја, као што су нерегуларности у реду летења на европском нивоу, односно кашњења, па и отказивања летова.

Такозвани француско-немачки план за Косово и Метохију требало је да унапреди и убрза дијалог, уз побољшање односа Срба и Албанаца, али је после његовог представљања само дошло до веће ескалације, пре свега због непоштовања претходних споразума и огољеног насиља Приштине и Албина Куртија. Прети ли криза на Косову да доведе до шире дестабилизације и какав одговор Париз има на то?

Нема алтернативе нормализацији односа. То је данас јасније него икада раније. Најпре зато што је становништво које живи тамо презасићено сталним периодима криза и тензија. Затим, нормализација је неопходна и зато што условљава европске интеграције Србије. Треће, из геополитичких разлога, ми не можемо да дозволимо да постоји ново кризно жариште у Европи. Због тога смо са својим немачким партнерима предузели ту иницијативу која је добила подршку Европске уније и зато у пуној мери подржавамо европско посредовање и план за деескалацију који је обема странама упутио специјални изасланик Мирослав Лајчак. Ми, нажалост, констатујемо да одлуке које су донете у Приштини не иду у циљу деескалације и примене Охридског споразума. Зато смо предузели кораке како на билатералном, тако и на европском плану који су за последице имали суспензију одређених европских фондова и сарадње која је постојала.

Шта је приоритет?

Императив је да се што пре, одмах, крене ка деескалацији и примени Охридског споразума. То подразумева организовање превремених локалних избора уз учешће Срба и да одмах почну разговори о успостављању Заједнице општина са српском већином. Подразумева да се на свим странама направи разуман избор и да се све стране уздрже од гестова који би могли да допринесу појачавању тензија.

Председник Вучић је недавно изјавио да је Београд испунио две од три тачке плана за деескалацију, а да трећа зависи од Приштине и мора да се изведе симултано, да приштинске власти повуку полицију, а да се народ склони из околине општинских зграда. Очекујете ли у том смислу да ће рестриктивне мере према Приштини које сте помињали дати резултате да би се план за деескалацију остварио и када?

Деескалација мора да се спроведе што пре. Циљ тих мера на европском и билатералном плану је да се приштинским властима стави до знања да је у њиховом интересу да до деескалације дође. Надамо се, поготово зато што се ради о јединственој поруци, Европске уније и Сједињених Америчких Држава, да ће се то десити што пре. То је такође порука која се упућује и из свих земаља региона.

Један од стратешких приоритета Србије су европске интеграције, али је утисак да нема довољно напретка на овом пољу. Шта је разлог?

Премијерка Ана Брнабић веома је јасно, током своје недавне посете Бриселу, поновила да је Србија учинила избор у корист европске будућности. Поздрављамо напоре које је предузела Србија, на пример у вези с миграторним токовима и визном политиком, као и свега у вези с регулативама ЕУ у области животне средине и енергетске транзиције. То сведочи о томе шта Србија чини на европском путу. Али уз то постоје и три домена у којима треба више да се ради како би се убрзали преговори, а самим тим и приступање ЕУ. То су, као прво, реформе у области владавине права, слободе медија и, уопште, плурализма. Као друго, као што сам већ рекао, нормализација односа с Косовом. Треће питање је у вези са усаглашавањем са спољном политиком Европске уније и то је нешто што није ново него постоји од самог почетка преговора. Ми знамо да је Србија осудила агресију Русије на Украјину и поздрављамо ту одлуку, али треба да знамо да је Србија у потпуности уз Европску унију у том ставу. Често чујемо да се каже да Србија жели да задржи равнотежу и еквидистанцу у односу на своје партнере. Француска је чланица ЕУ, али то је не спречава да има партнере у Америци, Азији, Африци. Међутим, Европска унија није само један од партнера. То је политички пројекат који од Србије тражи њено пуно ангажовање.

Многи у ЕУ кажу да је сада, због актуелне ситуације у Украјини, расположење у Бриселу за проширење много веће. Делите ли тај став и када би конкретно нека од земаља западног Балкана могла да постане пуноправна чланица?

Што се Француске тиче, пре почетка рата у Украјини, порука коју је сам председник Републике Француске упутио била је јасна. Потребно је убрзати европске интеграције. Тачно је да од тренутка агресије Русије на Украјину постоји моментум за бржу интеграцију региона који треба да се искористи. Постоји прилика за Србију и неопходно је да и она сама упути јасан сигнал да жели да приступи Европској унији. Ако се ти услови стекну, сами преговори могу веома брзо да се реализују. Свакако, Европска унија не може да фиксира датум приступања одређене земље, али то не спречава власти у Србији да одреде неку годину или датум придружења као свој циљ и да иду одлучно ка његовом остварењу. У том случају, уверен сам да би и сама Европска унија и земље чланице учиниле све што могу како би помогле да се тај циљ оствари. 

Макрон покреће консултације да би се боље разумели узроци насилних протеста

Делује да се кризна ситуација у Француској смирила и да је стављена под контролу? Шта је довело до тога, откуд толики револт код грађана?

Између 27. јуна и 5. јула одиграли су се веома озбиљни догађаји, уз изазивања пожара, запаљене аутомобиле, нападе на општинске зграде, школе, а чак су и изабрани представници Француске били нападнути. Захваљујући ангажману и деловању снага реда које су такође имале велики број повређених, дошло је до смиривања ситуације. Правосуђе сада поступа у случајевима тешких кривичних дела. Непосредни повод је била смрт младића у Нантеру, ког је убио полицајац. У том смислу, само суд је меродаван да одлучује о одговорности, покренута је истрага о околностима и о томе шта се тачно догодило. Ипак, тешка драма која се десила не може да објасни и оправда све то насиље које је уследило. У том контексту, француске власти су се најпре ангажовале да поправе штету која је настала. Донета је одлука и председник републике је најавио закон који омогућава поједностављене процедуре за обнову зграда. Затим, појачане су мере безбедности, посебно уочи празника Дана Републике и за сам празник, 14. јула. Ту је и читав низ мера донетих да се заштите изабрани представници државе, уколико буду изложени претњама и ако им је угрожена безбедност. Дакле, циљ је с једне стране обновити и поправити штету, али је важно и да се разумеју разлози због којих се све то догодило. Такође, председник је најавио консултације са низом различитих организација које се баве погођеним квартовима, заједно са социолозима, у покушају да се нађу одговори шта су узроци наведених догађаја.