У ЕУ и даље стиже сибирски гас

Има нечег наизглед „политички непослушног” у редовима енергетских снабдевача Шпаније. Наиме, упркос препоруци владе у Мадриду средином марта да „интензивирају диверзификацију извора снабдевања течним гасом (ЛНГ) и лише се оног из Русије”, шпански увоз природног гаса из Сибира више је него удвостручен у мају (121,8 одсто) у односу на исти месец лане, пренео је јуче портал „Ојлпрајс”. Другим речима, од избијања руско-украјинског сукоба до данас, водећи снабдевачи Шпаније гасом постали су Алжир (28,4 одсто), Русија (27,9 одсто) и Нигерија (19,6 одсто).

У међувремену, палета енергетских санкција ЕУ против Русије ни до данас не обухвата увоз сибирског ЛНГ. Како се то Бриселу могло десити, посебно је питање. ЕУ је ипак лане себи орочила да ће се до 2027. у потпуности лишити ослонца на било коју врсту руских енергената.

У међувремену, на европском Медитерану, и Италија је од маја почела да пазари ЛНГ из Русије, наводи „Блумберг”. Само што је палета снабдевача Италије ЛНГ данас далеко индикативнија за нове нелагодне теме с којима се већ овог лета суочава енергетска арена ЕУ. Наиме, у првом кварталу ове године главнина увоза ЛНГ на Апенинско полуострво била је пореклом из САД (39 одсто), Катара (28 одсто), и даље из Алжира, Шпаније, Нигерије, Египта, Русије (три одсто директним допремањем), Екваторијалне Гвинеје и Мозамбика.

С једне стране, то би могло да значи да је донедавна огромна зависност ЕУ од сибирског гаса ствар прошлости. На први поглед, на то указује и недавни налаз норвешког портала „Монтел” из Осла, који се бави облашћу енергетике. „Снабдевање Европе руским гасоводима и ЛНГ опало је у првој половини 2023. за готово 60 одсто у односу на исти период прошле године”, наводи овај извор. Али, у том звучном збирном проценту, пад допремања руског ЛНГ износи „више него скромних три одсто”, известио је „Монтел”. Колико ће поједине чланице ЕУ куповати руског ЛНГ до „црвене линије” 2027. прилично је неизвесно.

Између осталог и због чињенице да је ЕУ одлуком да се „скине са руског гаса” себе бацила у арену бројних ривала на глобалном тржишту ЛНГ, од Азије до Африке и Латинске Америке, који различито тумаче њене политичке мотиве за овај искорак. „Европска потражња за течним природним гасом (ЛНГ) због самонаметнутог одрицања од руског енергента повећала је глобалне цене ЛНГ и проширила енергетски јаз између богатијих и региона с нижим приходима. Та енергетска прождрљивост приморава Југ да се врати угљу, поништавајући кораке ка зеленој транзицији”, оцењује „Рио тајмс” из Рио де Жанеира.

За то време, богате земље Азије, велики потрошачи природног и течног гаса, предвођене Кином, Јапаном и Јужном Корејом, не хају претерано за енергетску утакмицу, у коју се од ове године убацује и ЕУ. „Енергетска тражња Источне Азије је кључни фактор који ће одлучивати о томе колико ће снабдевања ЛНГ ове зиме бити доступно Европи”, процењује британски „Петролеум економист”.

Поглед преко ове зиме, на крај следеће године, већ изазива студен у појединим чланицама ЕУ, посебно након најновијих оцена надлежних у Русији и Украјини. Шеф „Гаспрома” Алексеј Милер упозорио је прошле седмице да ће та компанија престати с извозом гаса преко Украјине ка Европи (постојећи уговор истиче крајем 2024), уколико Кијев не престане с пленидбом руске имовине ради надокнаде штете због губитка приступа енергетској инфраструктури на Криму. „Ако ’Нафтогаз’ настави с таквом неправедном акцијом не може се искључити да би Русија могла да уведе санкције. У том случају, било какви односи између руских компанија и ’Нафтогаза’ постају немогући”, упозорио је Милер.

Кијев је ове седмице одмах реаговао.

„Сва је прилика да Украјина неће обновити споразум о транзиту, који омогућава руском ’Гаспрому’ да извози природни гас у ЕУ користећи гасоводе који су у Украјини. Верујем да на зиму 2024. Европи уопште неће бити потребан руски гас”, оценио је за „Политико” украјински министар енергетике Герман Галушченко.

Аустрија, једна од држава на линији снабдевања руским гасом преко Украјине, већ је на ногама поводом овог надгорњавања.

„Доток руског гаса цевоводима кроз Украјину могао би да престане у сваком тренутку, јер они пролазе тереном који је постао ратна зона. Трговци енергентима не треба олако да верују да ће тај правац снабдевања гасом, како ствари сада стоје, трајати унедоглед.” Тим речима је Леоноре Гевеслер, аустријска министарка енергетике, упозорила прошле седмице снабдеваче енергентима да удвоструче напоре за диверзификацију извора снабдевања гасом, пренео је „Блумберг”.

Грозничава потрага снабдевача енергентима Аустрије, али и Шпаније, за новим неруским изворима насушних енергената постаје, изгледа, трајни политички императив, чија ће се цена у блиској будућности тек утврђивати. И то не само на светском тржишту, већ и у глобалној политичкој арени.