Кад банка проверава порекло новца

Руски држављанин је прошле године на рачун у Србији, и то банкарским каналима, пребацио већу суму новца. Ради се о стотинама хиљада евра. Ових дана купује стан у Београду. Међутим, када је хтео да реализује куповину и пребаци паре на рачун продавца, банкарска службеница му је рекла да банка мора прво да провери порекло новца.

Познато је да се по прописима о спречавању прања новца тражи доказ о пореклу великих износа. Међутим, зашто банка баш у поменутом тренутку тражи да испита порекло, односно зашто то није учинила раније када је новац стигао, и то банкарским каналима. Није јој сметало да паре стоје годину дана на њеном рачуну.

Који је то тренутак, према прописима, када банка проверава порекло новца ради спречавања прања новца – да ли када паре легну на рачун или када клијент жели да њима располаже?

У Народној банци Србије (НБС) кажу да немају све релевантне информације попут оних из које стране државе, којом динамиком, у којим износима и по ком основу је вршен пренос средстава на рачун странке код банке.

„На основу достављених информација може се претпоставити да банка трансакције безготовинског прилива није оценила повишеним, односно високим нивоом ризика, због чега није утврдила и проверила информације о пореклу средстава у моменту њиховог прилива на рачун странке. На основу анализе ризика коју банке врше, већина банака у Србији није оценила високим нивоом ризика трансакције безготовинског преноса са рачуна друге банке (домаће или стране банке чије је седиште у држави која примењује релевантне међународне стандарде из области спречавања прања новца и финансирања тероризма), чиме се може објаснити одсуство утврђивања порекла средстава приликом пријема новца са рачуна стране банке, уколико банка тада није препознала друге неуобичајене околности”, одговарају у централној банци на наше питање.

Међутим, имајући у виду намену и висину планиране трансакције као што је куповина непокретности у износу од више стотина хиљада евра, те да је банка такву трансакцију, највероватније, оценила високим нивоом ризика, приступила је примени напред наведених прописаних радњи и мера које се односе на прибављање и процену веродостојности информација о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет планиране трансакције.

Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма прописане су радње и мере које предузимају обвезници (у које спадају и банке) ради спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма. То подразумева, између осталог, радње и мере познавања и праћења странке, у које спада и обавеза банке да прибави и процени веродостојност информација о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције, у складу са проценом ризика. Законом је такође и ближе дефинисано да се радње и мере познавања и праћења странке спроводе, између осталог, приликом успостављања пословног односа са странком, као и у току трајања пословног односа у учесталости и интензитету у складу са процењеним ризиком и промењеним околностима у вези са странком.

Сагласно наведеном закону као и Одлуци о смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике над којима Народна банка Србије врши надзор, банка је дужна да усвоји и примени одговарајућа унутрашња акта којима ће ради ефикасног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма обухватити радње и мере познавања и праћења странке, којим, поред осталог, дефинише поступак прибављања и процене веродостојности информација о пореклу имовине која јесте или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције.

Из наведеног произилази да се банка, у циљу правилног управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма, пре свега руководи процењеним ризиком коме може да буде изложена у свом пословању, а унутрашњим актима дефинише поступке и процесе сходно процењеном ризику странке, трансакције, географском ризику и ризику производа који странка користи.

„На основу свега истичемо да је управљање ризиком од прања новца и финансирања тероризма сложен процес који се базира на процени ризика, и да банке унутрашњим актима, која морају бити у складу са Законом, уређују своје пословање”, кажу у НБС.