И најбољи зависе од странаца

Ни ово Светско првенство неће моћи да прође без натурализованих играча. Чак и оне најбоље селекције и земље са највећом традицијом ослањају се на играче који нису рођени на територији државе коју представљају. Наравно, у фокусу су они најатрактивнији, најбољи и најпознатији играчи.

Највише од свих натурализованих репрезентативаца издваја се Фелипе Пероне. Мозак Шпаније је рођени Бразилац, а као што је већ познато током каријере играо је за Фурију и Кариоке. Пероне је и на прагу 38. године ватерполиста око којег се све врти у игри Шпаније, а и у Бареселонети, чију капицу носи. Оно што се може издвојити као тривија јесте чињеница да је „момак” из Рија једини активни ватерполиста који је играо и на прошлом светском првенству у Фукуоки 2001. године, додуше тада је бранио боје родног му Бразила

Хрватска годинама има тренд натурализованих ватерполиста. Некада је капицу Баракуда носио Хавијер Гарсија, рођени Шпанац који се после три медаље са Фуријом одлучио за промену спортског држављанства. Гарсија је потом са Хрватском постао светски шампион и освајач олимпијског сребра. Виделе су комшије да не могу без леворуког играча, па су се одлучиле да дају пасош Константину Харкову. Рус је спортско држављанство променио прошле године по доласку у сплитски Јадран. Харков је потом напустио Јадран, али је остао веран Хрватској, међутим врло брзо се вратио у редове Сплићана. Италијани такође поседују играча који није рођен на „Чизми”. Гонзало Еченике је пореклом Аргентинац, али је већ дужи низ година члан Азура, иако је раније бранио боје и Шпаније. Потпуно је разумљиво што се члан Про Река одлучио да прихвати понуду Италије с обзиром на то да не долази из земље са ватерполо традицијом. Подсећања ради, његова родна Аргентина други пут учествује на планетарним шампионатима, а на дебију у Казању 2015. „гаучоси” су заузели последње место.

Наравно и мање атрактивне репрезентације имају „купљене” играче у својим редовима. Француска се одлучила да поверење укаже двојици натурализованих триколора. Онај звучнији је свакако десно крило Дује Живковић, некада играч Младости, а данас члан Лила, док је друг избор пао на Емила Бјорха. Бек Нојс ла Сека је рођени Данац, а од прошле године игра за Француску. Казахстан се одлучио да се у потпуности ослони на српске ведете, па је тако избор пао на рођеног Новосађанина Срђана Вуксановића и искусног Душан Марковић.

Колико су наши стручњаци цењени најбоље показује чињеница да ће на клупама Казахстана и Америке седети Небојша Обрадовић, односно Дејан Удовичић. Обрадовић је некадашњу совијетску републику преузео у октобру 2022. а у Србији је ради у Звезди, ЖАК-у, Војводини, Наису и Шапцу. Српски стручњак је уједно тренер и Астане.

О Удовичићу не треба трошити речи. Већ је дуже време за кормилом Јенкије и у њихову игру усадио балкански стил ватерпола. Американци су на недавно завршеном Светском купу у Лос Анђелесу играли сјајно и освојили треће место, а у четвртфиналу су после невероватног преокрета савладали репрезентацију Србије.

Још једно занимљиво име свакако је и Петар Поробић. Легендарни Которанин је селектор Кине, а овдашња ватерполо јавност га памти као шефа струке Србије и Црне Горе, када је наша репрезентација у Монтреалу освојила Светско првенство. Поробић је такође предводио Црну Гору 2008. на континенталном шампионату у Малаги на којем су Ајкуле освојили најсјајније одличје.