Позоришни сусрети „Таковске цвети”

Горњи Милановац – На великој сцени Културног центра „Мија Алексић” у протеклих седам дана догодило се толико представа варошких театара. Пет их је било у конкуренцији за награду Петих међународних позоришних сусрета „Таковске цвети”. Такмичили су се: Културно друштво „Лошки одер” из Шкофје Локе (Словенија), Позориште „Даске” из Лакташа (Република Српска), Дом културе „Радивој Увалић Бата” из Прокупља, Градско позориште из Јагодине и „Театар 11” из Београда.

Победник сусрета је ансамбл из Шкофје Локе који је играо познати комад Иве Брешана „Хамлет у селу Мрдуша Доња”, у режији Дејана Спасића. Актерима „Хамлета” је припала повеља победника и новчана награда од 60 хиљада динара. Словеначка представа је дала и најбољу глумицу – Ирену Кожух за улогу Мамике, најбољу младу глумицу, а то је била Маја Демшар у улози Анице, као и најбољег глумца, а признање је понео Матеј Чујович за улогу Тона Буковеца.

– На тријумфалан начин представа ансамбла из Шкофје Локе је показала моћ и вредност колективне игре, захваљујући редитељском проседеу и професионалној вештини. Ирена Кожух је свој лик кроз представу провела тачно и доследно, Маја Демшар је награђена због обећавајућег хабитуса који је исказала, а Матеј Чујович је заиста био маестралан. Похвалио бих и Бојана Трампуша, у улози Андреја Скувца, који је енергијом, глумачким умећем, вештином и искуством подстицао ансамбл на колективну игру – рекао је на додели признања Иван Пантовић, драмски и аудио-визуелни уметник, коме је поверено вредновање представа на фестивалу.

Представе је оцењивао и „жири у сенци”, састављен од позоришних поштовалаца у граду под Рудником, који је за најбољу представу прогласио „Вечерњу ружу” у извођењу „Театра 11” из Београда, у режији Наташе Радоњић. Ова представа је рађена по мотивима романа „Изгубљене у магли” Владе Арсића.

Најзад, Милановачко позориште је доделило повељу „Драгољуб Драшко Обреновић”, установљену у знак сећања на глумца-доајена који је, до упокојења, шест деценија играо на сцени овог варошког театра. Постхумно је додељена Бранку Недељковићу Маци (1947–2022), преминулом милановачком глумцу који је, такође, више деценија успешно играо на „даскама које живот значе”.