Дан се­ћа­ња на де­цу стра­да­лу у НДХ

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Ба­ња­лу­ка – „Де­ца су ле­жа­ла бес­по­моћ­но и без сна­ге за плач… Уми­ра­ла су по­ла­ко и ти­хо… Јед­ном нам је на­ре­ђе­но да од­не­се­мо сву бо­ле­сну де­цу и сме­сти­мо их на та­ван­ске про­сто­ри­је зло­гла­сне Ку­ле. Он­да је Ан­те Вр­бан, за­по­вед­ник ло­го­ра, уба­цио у со­бе отров­ни плин. По­сле то­га ло­го­ром је за­вла­да­ла ужа­сна ти­ши­на, као да је сам ло­гор пре­стао да по­сто­ји”, јед­но је од се­ћа­ња ло­го­ра­ша из ја­се­но­вач­ких ло­го­ра смр­ти и дру­гих ло­го­ра у НДХ, ко­је је ис­при­ча­ла и од за­бо­ра­ва са­чу­ва­ла ло­го­ра­ши­ца Ма­ри­ја­на Аму­лић.
У При­је­до­ру је обе­ле­жен Дан се­ћа­ња на уби­је­ну и умо­ре­ну де­цу у НДХ у ор­га­ни­за­ци­ји Од­бо­ра Вла­де Срп­ске за не­го­ва­ње тра­ди­ци­је осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва. Пре­ма по­да­ци­ма Јав­не уста­но­ве „Спо­мен-под­руч­је До­ња Гра­ди­на”, у Не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској су за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та од апри­ла 1941. до ма­ја 1945. жи­вот из­гу­би­ла нај­ма­ње 74.762 де­те­та мла­ђа од 14 го­ди­на, од ко­јих су 60.234 ма­ли­ша­на уби­је­на.
Пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­рад До­дик из­ја­вио је по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња да су уста­ше у НДХ то­ком Дру­гог свет­ског ра­та уби­ја­ле де­цу, а да је нај­мла­ђа жр­тва би­ла ста­ра са­мо је­дан дан. Ис­ти­чу­ћи да је „мон­струм од те др­жа­ве је­ди­ни на­пра­вио и ло­го­ре за та не­ду­жна би­ћа, кроз ко­је су про­шле и 32.000 ко­за­рач­ке де­це”, До­дик је под­се­тио да се бе­сти­јал­ност тог ре­жи­ма огле­да и у то­ме да су срп­ска де­ца је­ди­на на све­ту ко­ја су скон­ча­ва­ла у ло­го­ри­ма. 
До­дик је ис­та­као да о тим стра­да­њи­ма да­нас ни­ко не го­во­ри, осим Ср­ба.
„Ћу­та­ло се и у ко­му­ни­зму о зло­чи­ни­ма уста­ша под ко­ман­дом нај­ве­ћег уста­ше ме­ђу њи­ма Ју­ре Фран­це­ти­ћа над Ср­би­ма Са­ра­је­ва, Ро­ма­ни­је, Со­ко­ца, ко­ји су бе­же­ћи од крв­нич­ке ка­ме пре­ма Ви­ше­гра­ду спас на­ла­зи­ли у ле­де­ној Дри­ни, гроб­ни­ци број­них Ср­ба”, под­се­тио је До­дик, пре­но­си Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја РС. Он ка­же да су Ср­бе „хте­ли да за­тру и да нам по­се­ку ко­ре­ње, да нас не­ма”, те до­да­је да срп­ски на­род де­цу не мо­же да опро­сти и да Срп­ска има оба­ве­зу да пам­ти стра­дал­нич­ки 20. век и Ко­за­ру, као и деч­је ло­го­ре у Ја­стре­бар­ском и ло­го­ре Си­сак, Ста­ра Гра­ди­шка и Ја­се­но­вац, Брод на Дри­ни, Пре­би­лов­це, Под­ри­ње, Ро­ма­ни­ју, Хер­це­го­ви­ну...
Бо­жо Гр­бић, аутор књи­ге о стра­да­њу де­це у НДХ, ис­при­чао је да је ра­де­ћи на књи­зи, за ко­ју је ко­ри­стио по­пис жр­та­ва Дру­гог свет­ског ра­та из 1964. го­ди­не, ма­те­ри­јал ко­ји је при­ку­пио али за жи­во­та ни­је ус­пео да об­ја­ви Дра­го­је Лу­кић, и дру­ге до­ступ­не из­во­ре, на­и­ла­зио на стра­шна све­до­чан­ства.  
„Из­над се­ла Ма­шви­на на јед­ном про­план­ку уста­ше су из­ме­ђу 18. и 21. ју­ла 1942. до­не­ле 10 де­вој­чи­ца за­кла­них, ски­ну­ли су их го­ле, на­пра­ви­ли круг од њи­хо­вих те­ла та­ко што су им гла­ви­це ста­ви­ли уну­тра, а ра­ши­ри­ли но­ги­це. За­тим су до­не­ли 10 за­кла­них де­ча­ка, ски­ну­ли их го­ле и по­ста­ви­ли по тим де­вој­чи­ца­ма. То је Мр­тво ко­ло Ма­шви­не”, ре­као је Гр­бић за ба­ња­луч­ке ме­ди­је.
Ка­же да је би­ло те­шко по­ве­ро­ва­ти у та­ква све­до­чан­ства, али је он­да на­ла­зио по­твр­де и у дру­гим из­во­ри­ма. Гр­бић је на­вео да је, ра­де­ћи на књи­зи, на­шао и све­до­че­ње о зло­чи­ни­ма ко­је су по Сла­во­ни­ји и Ко­за­ри чи­ни­ли при­пад­ни­ци је­ди­ни­це „Ко­за­ци” укра­јин­ског фа­ши­сте Сте­па­на Бан­де­ре.