Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дан се­ћа­ња на де­цу стра­да­лу у НДХ

Мон­струм од те др­жа­ве је­ди­ни је на­пра­вио и ло­го­ре за та не­ду­жна би­ћа, би­ли у ста­њу да се ижи­вља­ва­ју над но­во­ро­ђен­че­том, ка­же пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске
Дан се­ћа­ња на де­цу стра­да­лу у НДХ
Стра­да­ње де­це у ло­го­ри­ма НДХ (Фо­то /ЈУ „До­ња Гра­ди­на”)

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка

Ба­ња­лу­ка – „Де­ца су ле­жа­ла бес­по­моћ­но и без сна­ге за плач… Уми­ра­ла су по­ла­ко и ти­хо… Јед­ном нам је на­ре­ђе­но да од­не­се­мо сву бо­ле­сну де­цу и сме­сти­мо их на та­ван­ске про­сто­ри­је зло­гла­сне Ку­ле. Он­да је Ан­те Вр­бан, за­по­вед­ник ло­го­ра, уба­цио у со­бе отров­ни плин. По­сле то­га ло­го­ром је за­вла­да­ла ужа­сна ти­ши­на, као да је сам ло­гор пре­стао да по­сто­ји”, јед­но је од се­ћа­ња ло­го­ра­ша из ја­се­но­вач­ких ло­го­ра смр­ти и дру­гих ло­го­ра у НДХ, ко­је је ис­при­ча­ла и од за­бо­ра­ва са­чу­ва­ла ло­го­ра­ши­ца Ма­ри­ја­на Аму­лић.
У При­је­до­ру је обе­ле­жен Дан се­ћа­ња на уби­је­ну и умо­ре­ну де­цу у НДХ у ор­га­ни­за­ци­ји Од­бо­ра Вла­де Срп­ске за не­го­ва­ње тра­ди­ци­је осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва. Пре­ма по­да­ци­ма Јав­не уста­но­ве „Спо­мен-под­руч­је До­ња Гра­ди­на”, у Не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској су за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та од апри­ла 1941. до ма­ја 1945. жи­вот из­гу­би­ла нај­ма­ње 74.762 де­те­та мла­ђа од 14 го­ди­на, од ко­јих су 60.234 ма­ли­ша­на уби­је­на.
Пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­рад До­дик из­ја­вио је по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња да су уста­ше у НДХ то­ком Дру­гог свет­ског ра­та уби­ја­ле де­цу, а да је нај­мла­ђа жр­тва би­ла ста­ра са­мо је­дан дан. Ис­ти­чу­ћи да је „мон­струм од те др­жа­ве је­ди­ни на­пра­вио и ло­го­ре за та не­ду­жна би­ћа, кроз ко­је су про­шле и 32.000 ко­за­рач­ке де­це”, До­дик је под­се­тио да се бе­сти­јал­ност тог ре­жи­ма огле­да и у то­ме да су срп­ска де­ца је­ди­на на све­ту ко­ја су скон­ча­ва­ла у ло­го­ри­ма. 
До­дик је ис­та­као да о тим стра­да­њи­ма да­нас ни­ко не го­во­ри, осим Ср­ба.
„Ћу­та­ло се и у ко­му­ни­зму о зло­чи­ни­ма уста­ша под ко­ман­дом нај­ве­ћег уста­ше ме­ђу њи­ма Ју­ре Фран­це­ти­ћа над Ср­би­ма Са­ра­је­ва, Ро­ма­ни­је, Со­ко­ца, ко­ји су бе­же­ћи од крв­нич­ке ка­ме пре­ма Ви­ше­гра­ду спас на­ла­зи­ли у ле­де­ној Дри­ни, гроб­ни­ци број­них Ср­ба”, под­се­тио је До­дик, пре­но­си Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја РС. Он ка­же да су Ср­бе „хте­ли да за­тру и да нам по­се­ку ко­ре­ње, да нас не­ма”, те до­да­је да срп­ски на­род де­цу не мо­же да опро­сти и да Срп­ска има оба­ве­зу да пам­ти стра­дал­нич­ки 20. век и Ко­за­ру, као и деч­је ло­го­ре у Ја­стре­бар­ском и ло­го­ре Си­сак, Ста­ра Гра­ди­шка и Ја­се­но­вац, Брод на Дри­ни, Пре­би­лов­це, Под­ри­ње, Ро­ма­ни­ју, Хер­це­го­ви­ну...
Бо­жо Гр­бић, аутор књи­ге о стра­да­њу де­це у НДХ, ис­при­чао је да је ра­де­ћи на књи­зи, за ко­ју је ко­ри­стио по­пис жр­та­ва Дру­гог свет­ског ра­та из 1964. го­ди­не, ма­те­ри­јал ко­ји је при­ку­пио али за жи­во­та ни­је ус­пео да об­ја­ви Дра­го­је Лу­кић, и дру­ге до­ступ­не из­во­ре, на­и­ла­зио на стра­шна све­до­чан­ства.  
„Из­над се­ла Ма­шви­на на јед­ном про­план­ку уста­ше су из­ме­ђу 18. и 21. ју­ла 1942. до­не­ле 10 де­вој­чи­ца за­кла­них, ски­ну­ли су их го­ле, на­пра­ви­ли круг од њи­хо­вих те­ла та­ко што су им гла­ви­це ста­ви­ли уну­тра, а ра­ши­ри­ли но­ги­це. За­тим су до­не­ли 10 за­кла­них де­ча­ка, ски­ну­ли их го­ле и по­ста­ви­ли по тим де­вој­чи­ца­ма. То је Мр­тво ко­ло Ма­шви­не”, ре­као је Гр­бић за ба­ња­луч­ке ме­ди­је.
Ка­же да је би­ло те­шко по­ве­ро­ва­ти у та­ква све­до­чан­ства, али је он­да на­ла­зио по­твр­де и у дру­гим из­во­ри­ма. Гр­бић је на­вео да је, ра­де­ћи на књи­зи, на­шао и све­до­че­ње о зло­чи­ни­ма ко­је су по Сла­во­ни­ји и Ко­за­ри чи­ни­ли при­пад­ни­ци је­ди­ни­це „Ко­за­ци” укра­јин­ског фа­ши­сте Сте­па­на Бан­де­ре.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ime
Ne zaboraviti.
Лазар
Овај чланак нас подсећа да град Београд још увек није подигао споменик Диани Будисављевић рођ. Обексер (1891-1978) која је са екипом сарадника, из усташких логора у НДХ спасла више од десет хиљада српске деце, што представља највећу акцију спасавања деце у 2 Св рату.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.