Суперћелијска олуја – добро позната појава

Невреме које је у среду увече задесило Србију није необична појава у ово доба године и сценарио је који нас задеси готово сваког лета, каже за „Политику” метеоролог Недељко Тодоровић. Иако је у јавности олуја добила назив суперћелијска, наш саговорник истиче да је то само ускостручан назив за добро познату појаву.

– Реч је о физици облака која је тешко разумљива за људе који се тиме не баве. Оно што се дешавало је обичан јак грмљавински облак. А да ли је облак суперћелијски може да утврди само радар – објашњава за „Политику” Тодоровић.

Док Србија, Словенија и Хрватска имају проблем са пљусковима, јаким ударима ветра и градом, Грчка се бори са пожарима, а у Кини и другим деловима Азије температуре су последњих дана обориле све рекорде. Тако је у кинеској провинцији Синђанг термометар измерио температуру тла од 80 степени Целзијуса. Док су радознали туристи, опремљени шеширима и сунцобранима, правили селфи испред џиновског термометра, снимак кинеске државне телевизије климатолози, метеоролози и еколози доживели су као још једно упозорење да државе хитно морају да се позабаве климатским променама. У супротном, упозоравају, оне ће постати све чешће и смртоносније. Толико смртоносне да би до 2040. екстремне врућине у Европи годишње могле да однесу и до 94.000 живота. На то је упозорила недавно објављена студија у часопису „Нејчер медисин” и указала да је прошлог лета од болести изазваних топлотом умрло 61.672 Европљана. И то највише оваквих смрти било је у Италији – 18.000, затим је екстремна врућина однела животе 11.000 Шпанаца, док је у Немачкој преминуло 8.000 људи. Истраживачи су открили и да су чешће жртве биле жене и особе старије од 65 година.

Да ли се иза ових застрашујућих бројки крије лик климатских промена?

– Када говоримо о климатским променама, говоримо заправо о глобалном порасту температуре. Високе температуре, чешћи и дуготрајнији топлотни таласи директно угрожавају здравље људи. Све више се сусрећемо и са сушом која оставља економске последице, али индиректно утиче и на квалитет живота. Вероватно, када кажемо да је температура у просеку порасла за 0,6 или 1,5 степен Целзијуса, просечном човеку то не звучи пуно, али су последице огромне. Зато се мора деловати што пре, јер све оно што данас не учинимо стиже нас у будућности. А резултати не могу доћи брзо – објашњава за „Политику” помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода Горан Михајловић.

 Ред олује, ред града, па високе температуре оно је што нас чака наредних дана. Наш саговорник упозорио је да до суботе можемо очекивати поново олују и град, а онда нам продор веома топлог ваздуха из Африке доноси температуре и до 40 степени Целзијуса. Освежење?

– Оно стиже средином следеће недеље када ће термометри показивати, за мене пријатних, 30 степени Целзијуса – додао је Михајловић.