„Печалбари” шаљу све више новца

Наши људи на раду у иностранству не подбацују када је реч о новцу који шаљу у домовину. То показују и подаци Народне банке Србије (НБС) за прва четири месеца ове године.

„Настављен је растући тренд прилива дознака који је започет 2022. У посматраном периоду 2023, прилив дознака у Србију износио је 1,6 милијарди евра, што представља раст за 21,8 одсто међугодишње“, кажу у централној банци.

Подсећања ради, лане су наши радници послали више од пет милијарди евра или оквирно за чак 40 одсто више него у 2021. Тада је овај „доходак” вредео 3,269 милијарди евра.

Који су узроци сталног раста овог извора финансирања домаћег становништва и целе потрошње у Србији? Да ли нашим људима на раду у иностранству тако добро иде и имају вишак новца?

„Када говоримо о факторима који су утицали на раст дознака, треба имати у виду неколико ствари. Прво, дознаке иначе имају контрациклични карактер што значи да у периодима криза, повећане глобалне неизвесности и геополитичких тензија најчешће долази и до њиховог раста. Људи који живе у иностранству, у таквим околностима више помажу своје чланове породица и пријатеље који живе у Србији. Друго, инфлација у свим земљама доводи до тога да су кључни макроекономски и показатељи, па тако и дознаке, номинално повећани. На крају, на раст дознака утиче и повећан број држављана других земаља који заснивају своје боравиште у Србији”, наводе из НБС.

Да су страни држављани утицали на повећање поменутог прилива из иностранства било је јасни прошле године. Након почетка кризе и рата у Украјини у Србију је дошао знатан број ИТ стручњака из Русије који раде за стране фирме. Повећан је и број наших дигиталних печалбара, тачније српских ИТ стручњака који раде за иностране послодавце.

На основу података о географској структури дознака за прво тромесечје 2023. године (последњи јавно расположиви податак) види се да је структура дознака остала стабилна и да је највише дознака дошло из Немачке (26 одсто), Швајцарске (11), Аустрије (10), САД и Француске по шест процената, односно из земаља у којима се налази највећи део наше дијаспоре.

„Напомињемо да Народна банка Србије користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда, према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и која обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије”, наводе из НБС.