Страх пуни кућне апотеке

Многе земље у Европи кубуре са несташицама појединих лекова, а недостатак медикамента се посебно уочава у Немачкој, Француској, Италији, Шпанији… Разлог су проблеми с набавком сировина, односно састојака за производњу, од којих око 80 одсто стиже из Кине и Индије. Уз то, поремећени су ланци снабдевања због рата у Украјини и претходне пандемије ковида 19. Узроци несташица су и мањак енергената, односно њихово поскупљење, што све утиче на процес производње медикамента.

У Србији је тржиште фармацеутских производа стабилно, уз повремене и краткотрајне застоје у доступности појединих лекова. Прекиди у снабдевању појединим терапијама нешто су што се дешава и на глобалном нивоу, услед непланираних проблема у поступку производње. Догађа се и да се појаве неодговарајући резултати тестова контроле квалитета серије лека, изненадно одлагање испоруке активне супстанце или амбалаже… Некада је проблем застој у дистрибуцији или чекање да се заврше процедуре за стављање лека у промет, да се продужи регистрација и добије дозвола да медикамент може да се нађе на полицама апотека.

Многе светске стручњаке брине каква ће ситуација бити на јесен, а о томе је недавно говорио и председник Србије Александар Вучић, рекавши да је забринут због несташице лекова у Европи.

Имамо ли разлога за бригу?

Др Драгана Вујичић, помоћница министра здравља Сектора за лекове и медицинска средства, психоактивне контролисане супстанце и прекусоре, каже за наш лист да је тржиште Србије тренутно углавном добро снабдевено лековима. Министарство здравља континуирано прати стање у снабдевању тржишта лековима и добијене информације размењује са осталим релевантним институцијама, као што су Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) и Агенција за лекове и медицинска средства (АЛИМС).

– У вези са информацијама о потенцијалним несташицама лекова на глобалном нивоу, Министарство здравља, у сарадњи са АЛИМС и РФЗО-ом, разматра све могућности које могу да допринесу обезбеђивању континуиране доступности лекова. Поред тога, и комуникација са произвођачима лекова и носиоцима дозволе за лек је редовна, а све у циљу добијања правовремених информација о доступности неопходних лекова – наводи др Вујичић.

Према речима проф. др Радана Стојановића, клиничког фармаколога са Медицинског факултета у Београду, до повремених несташица лекова долази и у много богатијим земљама од наше. Он сматра да не треба правити панику због тога, нити овај проблем треба политизовати, јер увек постоје адекватне замене медикамената.

– Треба се обратити изабраном лекару и направити договор у вези са заменом терапије, док жељени лек не стигне у апотеке. Битно је да људи из страха не почну да гомилају залихе медикамената јер су негде чули како неће бити лекова. На тај начин се додатно утиче на стварање вештачких несташица. И раније смо имали ситуације да некада неког лека нема на тржишту, али то не траје дуго. Вероватно ће до тога долазити и у будућности. Али то су све краткотрајне појаве. Не верујем да нас на јесен чека неки катастрофичан сценарио – сматра др Стојановић.

У компанији „Хемофарм” кажу за „Политику” да је домаћа фармацеутска индустрија поуздан партнер здравственог система и да је њен основни задатак да обезбеди ефикасне и безбедне производе најновије генерације по приступачнијим ценама. Захваљујући домаћим произвођачима, грађани Србије се лече једнако квалитетним генеричким лековима као и оболели у високоразвијеним земљама Европе, истичу у „Хемофарму”.

– „Хемофарм” свакако наставља са редовним снабдевањем тржишта. За сада нема назнака да бисмо могли имати проблема са набавком потребних сировина. Повремени проблеми у добављачком ланцу за сада немају директну везу са актуелном кризом у свету, већ су део регуларног пословања. Поједини медикаменти попут лека хемоквин и хемоквин плус, који се више неће производити у „Хемофарму”, плански су угашени зато што сада постоје лекови новије генерације, а намењени су за исту терапијску индикацију. Пацијенти у Србији немају разлога за бригу – наглашавају у овој компанији.

У фармацеутској кући „Галеника” напомињу да се производња и дистрибуција лекова ове компаније у Србији и на извозним тржиштима несметано обавља.

– Дајемо све од себе да превазиђемо потенцијалне изазове, а с обзиром на глобалне околности, напори које улажемо су интензивирани. Чињеница је да у различитим регионима широм света постоје несташице појединих лекова, што изазива забринутост код корисника производа, влада и индустрије. Трудимо се да унапред размишљамо и будемо спремни да наши висококвалитетни производи редовно и у потребним количинама стижу у апотеке и здравствене установе, на добробит пацијената – наводе у „Галеници”.

С обзиром на то да су део бразилске НЦ групе, која послује глобално, кроз сарадњу са колегама из Бразила, Индије и Кине, у овој кући истичу да имају напредне алате, информације и могућности које им дају бољи увид у глобална дешавања, поспешују сарадњу са партнерима и омогућавају ефикасније планирање, брзо реаговање и доношење одлука.

– Самим тим и ризике ублажавамо пажљивим планирањем и благовременим повећањем квалитетних сировина, али улажемо и интензивне напоре да укључимо и алтернативне изворе снабдевања. Стога, ни у наредном периоду не очекујемо прекиде у снабдевању, производњи и дистрибуцији лекова наше компаније ни у Србији, нити на извозним тржиштима где послујемо – рекли су у „Галеници” за наш лист.

Како наглашава Драгутин Рајевац из Савеза приватних апотекара Србије, ситуација са проблемима у вези са набавком лекова је у готово свим земљама слична.

– Ни у Швајцарској није све идеално. Цело тржиште лекова је под притиском због рата у Украјини, дошло је до поскупљења цена горива и сировина. Кина и Далеки исток су основни снабдевачи за већину фармацеутских фабрика, и код њих цене расту, па се све то рефлектује и на даље процесе у производњи и цени лекова – каже Рајевац.