Од произвођача и увозника је тражено да повећају залихе медикамената

Дешавања у другим земљама јасно указују на то да се у наредним годинама очекују велике промене у производњи лекова. Земље ЕУ су усвојиле стратегију за могућу несташицу, по којој ће размењивати међу собом доступне количине лекова и по којој су компаније у обавези да обезбеде потребне количине медикамената, а да у случају непланираног проблема у испоруци свог лека обезбеде алтернативни и да имају веће залихе појединих терапија, каже у разговору за „Политику” магистар фармације Јована Симановић, из Републичког фонда за здравствено осигурање. Она је нагласила да их све оно са чиме су се суочавали у претходним годинама, а посебно промене које су изазване пандемијом ковида 19 и ратом у Украјини, тера на додатни опрез када су лекови у питању.

„Управо зато сада још интензивније радимо са произвођачима и увозницима лекова, од којих смо тражили да повећају залихе лекова и активних супстанци у Србији. У нашој земљи постоје и две велике фабрике лекова, које производе неке од важних есенцијалних лекова, а постојање домаће производње је од изузетног значаја јер то пружа независност и сигурност у снабдевању, како у редовним тако и у случају било којих ванредних околности. Пре два месеца смо ставили на Листу лекова 155 нових генеричких лекова, захваљујући чему смо повећали конкурентност и обезбедили више могућности за сигурније снабдевање лековима од већег броја различитих произвођача. Ово је политика коју РФЗО континуирано спроводи”, нагласила је наша саговорница.

Очекујете ли да ће доћи до веће несташице лекова?

Несташица лекова је присутна одувек и уобичајено може да се повремено догоди, у неком периоду, који представља краткотрајан дефицит лека услед, на пример, проблема у производњи, активној супстанци, контроли квалитета. Због самог процеса производње и контроле квалитета потребно је неколико недеља да се превазиђе проблем, односно да се пусти у промет нова серија лека. Али, то не мора да значи да нема лека уопште него да су краткотрајно присутне недовољне количине. Посебан изазов тренутно представљају промене и дешавања на глобалном тржишту који су пре свега последица ковида 19, а затим и рата у Украјини, услед чега су капацитети производње смањени, цене енергената расту, као и амбалаже, транспорт је отежан. Јавност у Србији је још пре пола године обавештена да постоје индиције да ће на глобалном нивоу доћи до поремећаја у снабдевању лековима и већ тада смо увелико радили на бројним мерама које су имале за циљ да обезбедимо потребне количине лекова и спречимо несташице.

Да ли се разликују разлози за недостатак медикамената код нас и у другим земљама?

Велики број земаља у ЕУ је током зиме имао проблем са несташицама лекова које су последица различитих фактора као што су пораст респираторних инфекција у зимском периоду, застој у набавци сировина, смањени производни капацитети, повећане цене транспорта и отежан транспорт. Чак и тада, Србија је имала сигурно и континуирано снабдевање и ми нисмо имали несташице, које су се дешавале у другим много развијенијим земљама. Велики број лекова је био недоступан у земљама ЕУ, а проблем са набављањем сирупа за децу у Немачкој је постојао неколико месеци. Осим разлога на глобалном нивоу за несташице лекова које се јављају у неким земљама, они могу бити и специфични за поједина тржишта због различитих начина снабдевања, заступљености различитих произвођача, система рефундирања... Код нас је на пример у децембру био проблем са производњом синацилина у „Галеници” због активне супстанце, а то се подударило са повећаном тражњом за антибиотским сирупима због већег броја респираторних инфекција. То смо решили већим увозом заменских лекова, који се такође налазе на Листи лекова.

Да ли страхујете да ће неки грађани почети да стварају залихе лекова из страха да их не буде на јесен?

Узели смо у обзир предвиђања по којима ће потрошња лекова бити повећана, а самим тим и потреба за њима, јер, на пример, било какво кашњење у испоруци лека или било каква најава могуће нестабилности у погледу снабдевања неким леком, може да доведе до вишеструко веће потребе за тим леком него што је његова уобичајена потрошња. Та појава прекомерне потрошње неког лека позната је као „резерве страха” и није специфична само за наше тржиште већ и за тржишта других земаља. Ми зато опет апелујемо на наше грађане да не купују веће количине лекова него што им је потребно и да не праве залихе, да тиме не би угрозили оне којима је лек неопходан. Имали смо проблем са појединим лековима за лечење дијабетеса јер су пацијенти који немају дијабетес примењивали те лекове за мршављење, за шта ови лекови нису регистровани и намењени, што је довело до њихове прекомерне потрошње, чиме су угрозили пацијенте којима је овај лек био потребан.

На који начин РФЗО може да реагује уколико се појаве недостаци одређених терапија у апотекама?

Када говоримо о снабдевању апотека, РФЗО може да утиче и предузима мере када се ради о лековима који се прописују и издају на терет здравственог осигурања и у том смислу апсолутно одржавамо стабилно снабдевање. Међутим, оно на шта РФЗО не може да утиче јесте слободна продаја и прекомерна куповина лекова која може да доведе до стварања вештачких несташица, и зато увек апелујемо на грађане да то не раде. У погледу снабдевања, најбитније је да благовремено дођемо до информација о евентуалним поремећајима у снабдевању неким леком и у Европској унији и у другим земљама, било да је реч о кашњењу производње или испоруке лека, било да је потрошња већа од уобичајене. Због тога је нужно интензивно праћење дешавања на глобалном тржишту лекова и активних супстанци, сагледавање могућег утицаја на наше тржиште, свакодневни контакт са произвођачима и добављачима лекова, активно учествовање у планирању количина и динамике испоруке, што је свакодневни посао и део свакодневне стратегије РФЗО-а. Дакле, пратимо лагере и залихе произвођача и добављача и тачно знамо колико којих лекова има у Србији. У контакту смо све време са Европом, а истовремено смо у контакту и са другим тржиштима, и било шта да се деси на оним тржиштима из којих се иначе снабдевамо, имамо алтернативу. Имамо стратегију за набавку лекова и зато нема потребе говорити о несташици и изазивати панику код грађана. Свако изазивања беспотребне панике код грађана изазива прекомерну куповину лекова и изазивање вештачких несташица.

Хоће ли доћи до поскупљења лекова ове године?

РФЗО је надлежан само за цену лекова који се налазе на Листи лекова, а не за све лекове који су регистровани у Србији, од којих се неки могу наћи и у слободној продаји, а што је надлежност Министарства здравља. Ове године је за лекове са Листе лекова одобрено повећање цена за 91 лек од 29 компанија које су РФЗО-у поднеле захтев за повећање цене. Одобрено је свима којима је повећање цене било потребно за даље редовно снабдевање, а нису одобрена поскупљења за оне лекове где смо на Листи лекова имали директну паралелу, тј. исте лекове од других произвођача који нису захтевали повећање цене и редовно су снабдевале наше тржиште. РФЗО је одувек сагледавао захтеве за повећање цене лекова, тако да ће и у наредном периоду наставити да ради на исти начин, јер је редовно снабдевање апсолутни приоритет за нашу државу.