Доживотне казне за осам бруталних убистава

У Београду је у протеклих пет година изречено 69 првостепених пресуда за брутална убиства, тачније за кривично дело тешко убиство, међу којима је највећи број окривљених осуђен на максималне затворске казне или казне затвора близу максимума. Од укупног броја осуђеника за то кривично дело, Виши суд у Београду је од 2018. до 2023. године осудио 36 особа на, до скоро, највишу запрећену казну затвора од 30 до 40 година, речено је за Танјуг у том суду.

Међу првостепено осуђенима је и Зоран Марјановић, који је добио 40 година затвора због убиства супруге, а сада чека одлуку Апелационог суда у Београду по жалби. Недељко Ђуровић, правоснажно је осуђен на 30 година затвора због убиства студента Милоша Милеуснића.

На казне између 10 и 20 година затвора Виши суд у Београду је првостепеним пресудама осудио 22 особе, међу којима је и Бранислав Муратагић. Он је првостепено био осуђен на казну затвора од 20 година, али му је недавно ту казну Апелациони суд преиначио у казну доживотног затвора. Знатно мање, свега осам особа, осуђено је због тешког убиства на казне затвора од пет до 10 година.

Казна доживотног затвора у Србији уведена је од 1. децембра 2019. године за најтежа кривична дела, чиме је замењена до тада највиша прописана казна од 30 до 40 година затвора.

У Србији је од 2019. године, када је уведена казна доживотног затвора, изречено осам таквих казни за најтежа кривична дела, махом због бруталних убистава и силовања.

Од осам изречених пресуда, три су правоснажне, док је четврту служио Нинослав Јовановић, познатији као Малчански берберин, који је прошле године преминуо у затвору. Јовановићу, иначе вишеструком повратнику, изречена је прва казна доживотног затвора због отмице и злостављања дванаестогодишње девојчице.

Друга доживотна казна затвора пресуђена је Црногорцу Дејану Дабовићу због убиства девојке и он се налази на издржавању те казне, док је трећа првостепена пресуда изречена Радомиру Благојевићу, јер је жену убио на тај начин што ју је запалио живу, али је Апелациони суд ту пресуду укинуо и наложио да се суђење понови.

Наредну казну доживотног затвора изрекао је Апелациони суд у Крагујевцу, када је преиначио првостепену пресуду и осудио Вирђинела Јованова због покушаја силовања и убиства осамдесетшестогодишње баке и он се налази на издржавању казне.

Са друге стране, Апелациони суд у Новом Саду је преиначио првостепену пресуду Вишег суда у том граду, којом је осамдесетчетворогодишњи Милоје Ј. био осуђен на доживотну казну затвора за обљубу осмогодишњег дечака, и правоснажно га осудио на 20 година.

Горан Џонић је недавно првостепено осуђен на казну доживотног затвора због убиства трочлане породице Ђокић, а у Врању је на исту казну затвора осуђен Дејан Павловић због убиства супруге.

Неки од најпознатијих осуђеника који служе казне затвора од 40 година, што је до 2019. године била максимална казна затвора, јесу Милорад Улемек Легија, због атентата на Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића и убиства на Ибарској магистрали, и Радомир Марковић, због умешаности у убиство четворице функционера СПО на Ибарској магистрали и за покушај убиства Вука Драшковића.

У ову групу осуђеника спадају и убица премијера Ђинђића Звездан Јовановић и припадник земунског клана Сретко Калинић због више убистава.

Поред припадника земунског клана и других организованих криминалних група, неки од најпознатијих осуђеника на 40 година су Малиша Јевтовић, који служи казну због силовања и убиства трогодишње девојчице, Владица Рајковић, због силовања и убиства трогодишње девојчице, Дарко Костић, због силовања и убиства четрнаестогодишње девојчице, Драган Ђурић, због убиства петнаестогодишње Тијане Јурић, Драган Николић Чомбе због убиства тринаестогодишње девојчице и силовања друге девојчице.