Дијагноза коју мушкарци тешко приме

Садашње статистике указују да између 15 и 25 одсто свих парова имају проблем с остваривањем жељене трудноће. Најмање половина изостанака жељених трудноћа је директно последица проблема мушке неплодности, односно инфертилитета, како се стручно назива поремећај могућности оплодње и квалитета сперматозоида. Лекарима је од драгоцене помоћи резултат спермограма, али и налаз тестирања „кртости”, односно квалитета ДНК самих сперматозоида, који се назива ДФИ.

– У пракси потребна су два узастопна налаза спермограма, у периоду од две до четири недеље да би се потврдио лош резултат, било да је реч о смањеном броју сперматозоида, њиховој лошој покретљивости, промењеним формама ћелије или другим битним параметрима. Тек тада започиње лечење, уз обавезан клинички преглед уролога, ултразвучни преглед тестиса и често допуну одређеним хормонским анализама – објашњава, у разговору за „Магазин”, др Урош Кенић, уролог.

Dр Урош Кенић, уролог

Потпуно одсуство сперматозоида у два анализирана спермограма стручно се назива азооспермија. Оно се јавља код једног процента мушкараца – дакле сваки стоти мушкарац бори се с овим здравственим проблемом.

Суочавање мушкарца с дијагнозом азооспермије је психолошки тешко. Ипак, у већини случајева, уз објашњење могућности лечења и стручну и емотивну лекарску подршку, пацијент се охрабрује да приступи даљој дијагностици и третману.

Узроци азооспермије могу да буду одређена генетска стања, хормонски поремећаји, посебно злоупотреба анаболика, касно спуштени или неспуштени тестиси, хемотерапија коју је мушкарац раније примао, неоткривени тумори или упале тестиса, чак и проширене вене, такозвана варикоцела...

– Осим комплетних хормонских анализа, у склопу клиничке процене и ултразвучног прегледа тестиса, обавезна су и испитивања одређених генетских фактора. На основу спроведене дијагностике већ можемо претпоставити који је подтип азооспермије у питању – каже уролог.

Лечење има за циљ проналажење сперматозоида који се даље могу користити у процесу вантелесне оплодње. То подразумева одређене инвазивне процедуре и операције, као што су пункција тестиса и пасеменика (епидидима) или биопсију тестиса. Биопсија се ради под оперативним микроскопом и увећањем од 20 до 25 пута и назива се микро-тесе биопсија. Она омогућава идентификовање делова тестиса у којима је већа шанса да се нађу сперматозоиди. Одатле је такав вид биопсије златни стандард у третману. У извођењу оваквих процедура неопходан је тимски рад ембриолога и уролога у операционој сали, где се интервенција и изводи.

Лечење ових стања је стручни изазов за уролога, а стресно и психолошки изазовно за пацијента и његову партнерку. Утолико је радост због успешног исхода лечења већа код оба партнера.

Урадили, па се покајали

– Последњих година, каже др Урош Кенић, имао сам доста пацијената који су тражили стручну помоћ због азооспермије као последицу вазектомије, односно оперативног повезивања семевода. Интервенција којој су били подвргнути ради контрацепције, а због које су се покајали, може се обавити или хируршком реканализацијом повезаних семевода или пункцијом и биопсијом тестиса.