У борби против рака битно је увек имати осмех

Апотекар сам по струци и добро сам знала да водим рачуна о свом здрављу, па сам редовно ишла на прегледе и контроле. Ипак, пре две године сам сазнала да имам карцином грлића материце. Шест месеци пре добијања дијагнозе приметила сам да се нешто дешава са мном због изненадних крварења. То се дешавало у јануару 2021. године.

Отишла сам на гинеколошки преглед и резултати нису били добри. Урађена ми је такозвана експлоративна киретажа канала и биопсија „на живо”, без анестезије која је јако болна. Сматрала сам да је та прва интервенција довољна и да ће све бити у реду, ни не слутећи шта ме заправо чека. Добила сам антибиотик и речено ми је да мирујем до добијања резултата.

Невена Илић, Удружење грађана за борбу против рака јајника и грлића материце „Проговори” (Фото: лична архива)

И отишла сам кући да лежим и чекам. Мировала сам три дана. Страшно сам била нервозна… Осећала сам да нешто није у реду. Жена то увек осети. Чланови моје породице су здравствени радници па сам их замолила да се, уколико је то могуће, убрза добијање резултата. Мама ми је донела резултате… Саопштила ми је да нису добри… И да морам на даље лечење. Само ми је рекла: „Сине, идемо за Београд.” Схватила сам да нешто није у реду. Погледала сам папире и видела да је код сва три узета узорка за биопсију присутан аденокарцином. Била сам у шоку. Устала сам из кревета. Шутирала сам све око себе. Нисам знала шта да радим од немоћи. Само сам се питала: „Зашто баш ја? Шта сам згрешила?” Радим хуман посао, из породице сам здравствених радника, нисмо правили у животу неке пропусте и промашаје… Погледала сам свог сина, који је тада имао само три године. Тада сам схватила да морам да се борим, јер не желим да умрем. Потребна сам свом детету.

Тада је кренула моја борба. Окретање телефонских бројева, заказивање прегледа, потрага за лекарима… Пошто сам имала друге велике проблеме у животу, некако сам на болест најмање мислила. Само сам желела да рак што пре нестане из мог живота. Да иронија буде већа, у Недељи борбе против рака грлића материце сазнала сам да имам баш ту болест. Био ми је то леп поклон за 33. рођендан. Сећам се да је био петак када сам добила дијагнозу. И да сам већ у суботу отишла на први преглед. Папа тест није био добар. Сваки наредни преглед ми је био све више мучан… Сваки пут сам прокрварила после прегледа… Тешко је било прихватити реалност да имам смртоносну болест. Тешко су ми падала и снимања на магнетној резонанци, која трају по сат и по. А ја сам их имала већ пет.

У тренутку када је уследио највећи замах ковида 19, ја сам шетала од једне до друге здравствене установе и обављала све могуће анализе које су биле потребне да бих се оперисала. Велику захвалност дугујем проф. др Владимиру Пажину, из ГАК „Народни фронт”, који ме је оперисао. Урађена ми је радикална хистеректомија, што значи да су ми извадили материцу, јајнике, јајоводе и околне жлезде. Операција је урађена 10. фебруара 2021. године и трајала је пет, шест сати. Пред операцију сам звала мајку и дуго плакала. Рекла ми је да је то могуће она би отишла на операцију уместо мене.

Мој тадашњи муж није седео поред мене, иако ми је то у том тренутку било потребно, рекао ми је да има пуно обавеза. Није ми чак ни рекао да ће бити све у реду… Схватила сам да сам заправо у свему сама. И да ову борбу и животну битку морам да изгурам. Тренутак када сам из Пожаревца кренула за Београд на операцију је посебан. Пољубила сам дете и помазила га по глави, свесна да се можда нећу вратити жива.

Прва ноћ после операције је била тешка и дуга. Време је споро пролазило. Нисам смела да се померим… Гледала сам у прозор и молила се да преживим. И преживела сам.

Конзилијум лекара је обављен 5. марта, а чекало се на извештај хистопатолога. Лекари су ми рекли да не морам да идем на хемиотерапију. Мој тумор је имао три милиметра, а да је био за један већи морала бих да примам додатну терапију. Ето колико један милиметар у животу значи. Колико год да ми је било тешко, увек сам имала осмех на лицу. Осмех ме је одржао. На три месеца одлазим на контроле. Развела сам се после операције и изашла из токсичног брака и променила живот. И даље сам у страху од повратка болести, али живим пуним плућима, смејем се, радујем, уживам. Јака сам, храбра и одважна, јер само јаки могу све. Као уосталом и сви у Удружењу грађана за борбу против рака јајника и грлића материце „Проговори”.