Приврженост Америци Ђорђе Мелони

Још од када је 1947. године са шеширом у руци, због катастрофалних послератних услова у земљи, тадашњи италијански премијер Алчиде де Гаспери отишао у САД да говори у Конгресу, а да није био примљен у Белој кући, следили су безбројни сусрети и промене у свим аспектима наших односа. Премијерку Ђорђу Мелони председник Бајден дочекаће у Белој кући с почастима и поштовањем као представника нације која је од 1947. године много више од пријатељске. Али, она је и лично одувек, још много пре доласка на чело владе, показивала отворено пријатељство према Сједињеним Државама, као и гвоздени атлантизам, каже у разговору за „Политику” Мауро дела Порта Рафо, почасни председник Фондације Италија-САД и један од водећих међународних експерата за америчку историју и институције, одговарајући на питање шта се може очекивати од разговора шефице италијанске владе и америчког председника током њеног првог пута у САД од доласка на чело владе у октобру прошле године.

„Осим јавних и формалних изјава и руковања, верујемо и надамо се да су састанци ове врсте претходно проучени и артикулисани од стране одговарајућих дипломатија и да ће довести до закључака чији ће прави садржаји бити зацртани касније. Што се тиче будућих односа с Вашингтоном, следе председнички избори у САД, 5. новембра следеће године. Било да се Џозеф Бајден потврди као председник или се врати Доналд Трамп (у овом тренутку, чини се да њих двојица морају да играју реванш), изгледа да је Ђорђа Мелони савршено постављена, не супротстављајући се ни једном ни другом. Лично видим припремљену политичарку, која себи не поставља границе и која има намеру да, имајући срећу на својој страни, због јаке већине у парламенту без које не би могла све да реализује, прошири свој утицај на међународном плану. Како каже италијанска пословица, ’ако су руже, процветаће’”, каже наш саговорник.

Да ли ће Бајден можда тражити да Италија напусти кинеску иницијативу „Појас и пут”?

Говорећи с оправданом обазривошћу у вези с тим, пошто нема потребе да се наглашава да је Пекинг гигант у сваком смислу, Ђорђа Мелони је више пута рекла да Италија може да има одличне односе с Кином чак и да не буде део онога што су медији код нас назвали „Нови пут свиле”. Ова тема је од изузетног значаја и апсолутно ће бити међу онима о којима ће се највише разговарати. Вежба политичког балансирања која чека премијерку неће бити лака.

Мелонијева се показала као поуздан партнер, упркос страховањима западних савезника кад је преузимала власт прошлог октобра?

Мислите на страхове западних савезника или теме посредством којих су током предизборне кампање агитовале супротстављене странке и медији како би покушали да минирају акцију и позитиван утисак? Наравно, неспорно је да су се неки плашили тога, али апсолутно не сви. А с друге стране, у демократској земљи каква је наша, која је одувек била савезник и која је била тако оријентисана, какве би се шокантне комбинације могле спровести?

Како су Италијани задовољни својом премијерком, односно најдеснијом владом од Другог светског рата?

Почевши од тога да појмови деснице и левице данас, иако нису застарели, имају мањи утицај у овим нормалним временима него у прошлости, треба да додамо да је одувек било познато да је италијански народ у већини, да тако кажем, конзервативан, због чега се може рећи да је коначно видљиво представљен у власти.

И поред позитивних анкета, утисак је такав, у јеку повољних локалних, али важних изборних резултата, да се осећај задовољства Италијана њом повећава. Она оставља утисак моћне политичарке, аутономне и способне да одлучује, што није мала ствар. Истина ће, као неизбежна, бити на европским изборима следеће године. Тада ће бити прикладно и доследно већини која је подржава да њена партија победи, али тако да њен утицај превише не расте и то не само на штету савезника.

С француским председником Емануелом Макроном имала је више неслагања. Да ли се нешто мења од њиховог сусрета у Паризу прошлог месеца?

То и није нека тајна. Многе, ратоборне, шарене, изразито противничке изјаве Макрона, које претходе његовој изборној победи, могу се наћи на интернету. Односи с француским председником нису идилични. Побољшање, погоршање? Приморани су да коегзистирају.

Превод Александра Дамњановић Д'Агостино