Пораст температуре угрожава и океане

Северну Земљину хемисферу ове године погађају паклене врућине, вишемесечна суша у појединим крајевима, поплаве у другим услед временских непогода, док је југоисток Старог континента изложен све чешћим суперћелијским олујама. И док спас од жеге многи траже у близини воде, научници упозоравају да врућина и олује нису једини проблем са којим се човечанство суочава. Узастопни топлотни таласи, а само у јулу Европу су задесила три, угрожавају способност природе да производи храну, упозоравају научници. Они, према писању „Гардијана”, истичу да је на делу „тихо умирање” у океанима у којима температура воде никада није била већа од данашње.

Топлотни таласи који су погодили северну Земљину хемисферу, осим што директно угрожавају људе, уништавају живи свет у воденим и на копненим пространствима, од којих зависимо.

„Уочавамо све веће ризике од великих губитака усева у различитим деловима планете и то истовремено. Ово ће имати за последицу мањак хране која ће бити све скупља. То је оно чега се плашим да ће нам се догодити у наредним деценијама, објашњава Џон Маршам, професор са Универзитета у Лидсу.

Иако су топлотни таласи постојали и пре неколико векова, посебно забрињава чињеница да су они све јачи, дужи и опаснији. Током јула у Европи су се смењивали „Кербер”, „Харон” и „Луцифер”, а сваки је био, према прикупљеним подацима, гори од претходног.

Поменути лист подсећа да је пре пет година топлотни талас који је тада захватио Стари континент узроковао штету на усевима и пад приноса за готово половину у земљама централне и северне Европе.

Нажалост, предвиђања стручњака су све мрачнија: очекује се да ће у овој и наредној деценији топлотни таласи постати чак 12 пута чешћи. То ће умањити могућност природе да обнови своје ресурсе, што ће директно утицати на производњу хране.

Маршам подсећа да многи не размишљају о овим последицама, јер храну купују у продавници, а не узгајају је сами.

„Међутим, уколико питате пољопривреднике било где на нашој планети, схватићете да су веома свесни какав је утицај времена на усеве и производњу хране”, објашњава Маршам.

Иако има оних који тврде да климатске промене не постоје и да је све оно што нам се сада дешава већ виђено у далекој прошлости, све је више експерата који подижу глас против климатских промена и упозоравају на њихове драстичне последице. По речима Данијеле Шмит, професорке са Универзитета у Бристолу, док се о утицајима топлотних таласа и промена климе на копнени екосистем пуно говори, јер нам је то видљиво, мало ко размишља о утицају ових природних феномена на мора и океане.

Стручњаци сматрају да су читави подводни екосистеми на удару климатских промена, океани и мора су све топлији, а ниво воде подиже све јаче топљење леда на половима. То угрожава многобројне врсте животињског и биљног света које живе у води. Додатно загревање планете, процењују научници, избрисаће многе коралне гребене.