Дивље депоније – мањи део већег проблема

Има их на хиљаде у Србији и сасвим су се одомаћиле. Нажалост, реч је о дивљим депонијама, које се налазе у коритима река, на пољопривредним земљиштима, испод градских мостова, на улазима у опустошена села, у шумама… Одлаже се, тамо где то није предвиђено и најчешће тамо где комунална предузећа не односе отпад, све и свашта – од кућног смећа до неисправне беле технике, похабани комади намештаја, одбачена санитарија, па чак и животињски отпад. Смеће на дивљим депонијама врло лако и брзо загађује земљиште, воду и ваздух, а често је и узрок ерозија, поплава, кривац је за помор рибе, смањену плодност земље… Рецепт за катастрофу је кад неко одлучи да се депоније реши паљењем, па ваздух, осим непријатног мириса, испуне азотни и сумпорни оксиди, фурани, тешки метали…

До половине септембра 30 општина и градова очистиће 170 дивљих депонија. За ову акцију Министарство заштите животне средине издвојило је скоро 700.000 евра, чиме ће покрити 80 одсто трошкова, док ће 20 процената бити финансирано из локалних буџета. Претходне две године ресорно министарство такође је новчано помагало уклањање 730 дивљих сметлишта широм земље. Иако бројка од укупно 900 очишћених нелегалних депонија звучи импресивно, то је тек четвртина обављеног посла и то под условом да ниједна од њих није поново никла. Наиме, процене су да их је у Србији око 3.500 и да се на њима одлаже петина комуналног отпада.

У Министарству заштите животне средине за „Политику” кажу да је нелегално одлагање смећа само део једног од највећих еколошких проблема у Србији – неадекватно управљање отпадом.

– Решавање овог горућег проблема захтева системски и свеобухватан приступ, a ради се на више паралелних колосека. Већ овог лета почиње изградња модерног Регионалног центра за управљање отпадом Еко-Тамнава у селу Каленић у општини Уб, где ће се отпад третирати на најсавременији начин. Управо реализацијом овог капиталног пројекта, стварају се предуслови за чишћење дивљих и санацију несанитарних депонија, као и за прописно одлагање отпада са територије 11 локалних самоуправа које ће припадати овом центру. Још четири локалне самоуправе су заинтересоване да се прикључе. Реализацијом овог пројекта решава се проблем неадекватног управљања отпадом за више од пола милиона становника – истичу за наш лист у министарству.

Колико новца треба да би се решио проблем дивљих депонија тешко је одредити, јер би прво требало знати колико их тачно има. Када је Фискални савет 2018. године радио процену инвестиција у заштиту животне средине, дивље депоније су биле на листи оних јефтинијих. Тадашња процена је била да је за њихово уклањање потребно минимум десет милиона евра. Међутим, и када би се прецизно пописале све дивље депоније и за њихово уклањање обезбедило све до динара, а јавна комунална предузећа почела да односе смеће и из најзабитијих крајева земље, остаје нерешен проблем како одвратити људе да не бацају смеће на места која нису за то предвиђена.

– Упркос нашим напорима да решимо овај вишедеценијски проблем којим се нико раније није бавио, поједини несавесни грађани, нажалост, поново одлажу различите врсте отпада на локацијама које су већ очишћене. Управо зато смо издвојили средства за постављање видео-надзора на очишћеним локацијама. Службе министарства су апеловале на локалне самоуправе да њихове надлежне инспекције редовно буду на терену, како би кажњавале неодговорне појединце. Министарство унутрашњих послова основало је Јединицу за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине, са примарним задатком да се спречавају еколошки преступи. Сарадња два министарства је одлична на дневном нивоу, укључујући и реаговања на нелегално одлагање отпада и формирање дивљих депонија – објашњавају у министарству додају да њихов циљ није „кажњавање, већ јачање свести о томе колико је важно да држава и грађани буду партнери у настојању да се сачува животна средина”.