Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОБЈАВА ОЦА КОЈИ ЈЕ ИЗГУБИО ЋЕРКУ У МАСАКРУ У „РИБНИКАРУ”

Кобиљски: Толико тога није у реду

Кобиљски: Толико тога није у реду
(Фото М. Спасојевић)

Српски одбојкаш Драган Кобиљски који је 3. маја изгубио ћерку у масовном убиству у Основној школи „Владислав Рибникар” на свом фејсбук профилу поделио је пост о губитку, болу, али и неправди са којом се носе родитељи убијене деце. Он је навео да родитеље убијене деце зову родитељима „страдале” деце, али је указао да њихова деца нису страдала несрећним сплетом околности. „Наша деца су убијена (стрељана, ликвидирана) са врло јасном намером, планом и жељом за фаталним исходом... Ништа се ту случајно није десило... Случајно су се само неки спасли... И како сада живе, дишу и уопште постоје родитељи убијене деце? Какво је детињство и младост браћи и сестрама, каква је старост бакама и декама? Какав је живот рањених и колике су трауме преживелих”, упитао је Кобиљски.

Он пита и колико је ту светова разорено, преноси Танјуг. „Може ли се ово поправити? Не може! Могу ли се деца вратити? Не могу! А да ли је важно ипак утврдити одговорности у овом злоделу? Важно је! Важно је како се никад овако нешто не би поновило”, поручио је Кобиљски.

Он каже и да нико није судија ни на овом свету, а понајмање на „оном” свету и да нико не покушава то да буде. „Али да зло не би остало само зло, морала би макар поука из ове трагедије да се понесе. Утврђивање одговорности и законска казна не представља нашу осуду. Она представља став друштва да су радње које су до зла довеле неприхватљиве и да је циљ његово уређење”, написао је он.

Каже и да ни покајање ни опрост немају за последицу ослобођење од одговорности, нити би са тим требало да се меша. „Бог ће прихватити искрено покајање, наш опрост ће значити наставак живота без беса и гнева, а подношење одговорности и изрицање казнених мера имају циљ стварање и гајење друштвено прихватљивих норми понашања. Ми још нисмо стављени на искушење, нити је од нас неко тражио опрост, ни са ким нисмо загрљени плакали над сликама или телима наше убијене деце – кажу непријатно им је да гледају... и упорно се труде да објасне како је све било у реду”, навео је Ковиљски и указао:

„Дете са потпуним одсуством емпатије излагано од стране родитеља садржају непримереном његовом емоционалном развоју и обучавано у стрељани – не би требало да је у реду. Детету доступно оружје у кући – не би требало да је у реду.

Оглушење родитеља на савете о потребној психолошкој подршци и детаљном испитивању детета услед ’кризе свести’ – не би требало да је у реду, јер је за последицу имало заташкавање случаја детета које је заправо требало да се лечи.

Промена смене и одељења без иједног писаног трага у виду молбе/захтева и одобрења, где ће јасни разлози за предузимање таквих мера бити наведени и надаље процедурално праћени – не би требало да је у реду, јер доказује одсуство систематичног и организованог приступа”, навео је Кобиљски.

Он додаје и да пласирање неистина о вршњачком насиљу и виктимизација злочинца – „не би требало да је у реду, јер доводи до стварања идола погубних за ово друштво”. „Видео-снимци и скрнављење идентитета жртви, њихових породица и потенцијалних жртви – не би требало да је у реду из свих морално-етичких и безбедносних норми. Толико тога није у реду”, написао је он.

Каже и да „неправда боли, извртање чињеница боли, језива реалност боли, покушаји избегавања одговорности боле, а ми”.

Кобиљски наводи и да родитељи треба да наставе да подносе коментаре о злочину, о правном поступку, о њима и њиховој побијеној деци. „Да подносимо јавно доступне видео-снимке где нашу децу у црним џаковима смештају у камион, да имамо стално пред очима фото-документацију наше стрељане деце упорно уверавајући себе да имају спокојан израз лица, да се утешно и са захвалношћу враћамо последњим пољупцима и додирима у Градској капели где смо макар имали прилике да их последњи пут уснуле видимо... Да гутамо сузе, сузбијамо крике, јер су нам руке на пола остале празне... И да подносимо своју бол... И знамо ми да нико ’осим’ злочинца ’није хтео’ лоше, али лоше (не)чињење је имало кључну улогу у овој незапамћеној трагедији. Подношење одговорности за изабране поступке је минимум на који друштво, које жели боље, има право”, навео је Кобиљски.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Goran S. Jovanović
Tačno da "toliko toga nije u redu". Postavlja se pitanje zašto je to tako i ima li "leka" tome. Prethodni stav direktna je posledica evidentne činjenice da živimo u sistemu koji nije koncipiran tako da neprekidno, na svakom segmentu odlučivanja u kompletnoj društvenoj radno- organizacionoj strukturi, stimuliše i omogućava bolje radne rezultate! Posledice te slabosti su tragične u svim domenima! Te probleme logički prevazilazi BSSD koncept demokratije (predložen još 2006.)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.