Кузњецова – и крај

Јелени Јанковић је за повратак на чело светске ранг-листе било потребно да тријумфује на великом турниру у Токију, али и даље остаје први пратилац водеће Серене Вилијамс из САД. У четвртфиналу је изгубила од седмопласиране Светлане Кузњецове из Русије с 2:6, 7:5, 7:5.

– Услови за игру су били тешки. Вероватно да је било много топлије унутра под затвореним кровом него напољу, али обе смо биле у истој ситуацији. Играла сам добро на недавном Ју Ес опену, стигла до финала. Велики је изазов остати на тако високом нивоу после напорног такмичења. Сматрам да је меч био добар, уосталом, бориле смо се два и по сата. Кузњецова је играла одлично. Утучена сам. Нисам искористила неколико кључних прилика – објаснила је наша тенисерка која је у Јапану осетила сласт победе само против Италијанке Флавије Пенете (16).

Јанковићева је поново испољила неке бољке које су је коштале можда и титуле у њеном првом „грен-слем” финалу, против Вилијамсове у Њујорку. Посустаје када изгледа да су јој поени и гемови надохват руке. И опет тај пусти сервис којем плаћа данак, а колико би јој значило да у преломним тренуцима може да одсервира неухватљиво. Кузњецова је тако од ње добила дар у најбољи могући час, пошто је Јанковићева при 5:5, спасавајући брејк-поен, начинила двоструку сервис-грешку. Њена противница је то овако видела:

– Мислим да се уплашила. У Русији кажемо: ко не рескира, не пије шампањац.

Кузњецовој можемо да верујемо на реч. С њеним искуством се голим оком види кад се неодлучном противнику стегне рука. Јанковићева ће шансу за повратак на прво место тражити на још пет турнира на колико планира да учествује до краја сезоне, укључујући завршно годишње такмичење у Дохи (4-9. новембар), али отклањању недостатака у игри може да се посвети тек на потоњим припремама. То, једноставно, неће моћи да поправи, што се каже, у ходу.

Кузњецова се у полуфиналу састаје са Словенкињом Катарином Среботник (25. место) која је у четвртфиналу била успешнија од Рускиње Јелене Дементјеве (4) са 6:3, 6:4. Прилог словеначке тенисерке историји турнира, којег домаћин зове „Вимблдон у Токију” због неодољиве грађевинске сличности дворане с централним тереном у Лондону, јесте тај што је друга играчица која се из предтакмичења пробила међу четири најбоље (први пут се то догодило 1990). Други полуфинални дуел је руски. Нађа Петрова (20) је после Ане Ивановић победила и најбољу пољску тенисерку 19-годишњу Агњешку Радвањску (10) са 6:3, 6:0. Динара Сафина (5) била је боља са 6:4, 6:7 (5:7), 6:2 од Естонке Каје Канепи (39), која се на главни турнир пробила из квалификација.

На крају, неуспехе две наше најбоље тенисерке можемо да сагледамо као тековину повлачења Белгијанке Жистин Енен. Она је последњи пример неприкосновености у женском тенису. После ње нема надмоћних већ само подједнаких, а језичак на ваги очас превагне на страну противница наших. Петрова и Кузњецова, које већ годинама играју врхунски, поткрепиле су тезу о уједначености међу тенисеркама, тим пре што су обе имале и боље дане, а Јанковићева и Ивановићева су биле први носиоци.

Г. А.