ЕУ јединствена у осигуравању

При помисли на елементарне непогоде не би требало да се питамо да ли да се осигурамо, већ да ли смо одабрали добру понуду. На овај начин у Европи мисли више од 40 одсто грађана који су осигурали своју имовину, а воде се паролом – ако вам је цена осигурања мања од потенцијалне штете, онда немате о чему да мислите. Међутим, у централном европском удружењу осигуравача и реосигуравача сматрају да је заступљено осигурање од елементарних непогода недовољно (у источној Европи проценат осигураних је једноцифрен) и блокираће владе да обезбеде средства за санацију штете. Рецимо, процена губитака од непогода пре неколико година била је 92 милијарде долара,  а трошкови које су поднели осигуравачи износили су свега трећину, око 37 милијарди, док су остало неосигурани губици. Изражени несклад указује да је просечна стопа раста штете од катастрофа већа  од просечне стопе раста полиса осигурања од ризика. С повећањем непогода (просечно за по шест одсто сваке године) не повећава се интересовање за осигурање.

Зато Француска има модел који је узор целој Европи и који грађанима гарантује адекватну заштиту имовине, али и контролу одређивања премије у случају штете од елементарних непогода по шеми усвојеној још 1982. Финансијска надокнада таквих штета гарантована је комбинацијом покривања ризика од елементарних непогода кроз обавезно осигурање у полисама осигурања од пожара и полисама каска моторних возила и три фонда који се међусобно допуњују и покривају све врсте штета без обзира на то да ли су проузроковане осигурљивим или неосигурљивим ризиком. Рецимо, штете које настану из осигурљивих непогода, олуја, града, снега, мраза, покривене су приватним осигурањем без обзира на то да ли је закључење уговора добровољно или обавезно и без обзира на то да ли је било који од природних ризика поменут у полиси и условима осигурања. Штете проузроковане на необраним усевима и земљишту обезбеђене су полисама које покривају штете услед града и полисама комбинованог осигурања усева. У случају непостојања осигурања покривају се из Националног фонда за управљање пољопривредним ризицима.

Шема обештећења је заснована на пароли да „нација проглашава све француске грађане једнакима и уједињенима у солидарности када су суочени са губицима који су последица природних катастрофа”. Њихова прича почива на солидарности и одговорности, изграђена је на јавно-приватном партнерству, има осигурање и државно реосигурање и државну гаранцију – зарад дуговечности. Покриће је гарантовано свима без обзира на степен изложености ризику, по приступачним ценама, с тим да је покриће од елементарних непогода обавезно у свим полисама осигурања имовине и несрећа.

Немачка, на пример, има 11 врста осигурања, а у Швајцарској не можете бити власник некретнине а да немате осигурање од непогода. Немци за разне полисе издвајају све више новца – за домаћинство, животно осигурање, аутомобил. Након незапамћених поплава у јулу 2021. приватни концерни, попут „Алијанса” и реосигураватеља „Минхнер рика”, нису желели да говоре о штети коју ће морати да плате, али су медији писали о нето наплати од 250 милиона евра само од „Алијанса”, потом 225 милиона од „Ђенералија”, „Аксе” 110 милиона, „Цириха” 106, „Таланкса” 40 и тако редом. ЕУ има и Фонд солидарности који је одлуком Европског парламента издвојио 720 милиона евра помоћи за седам чланица, укључујући Немачку, које су 2021. биле тешко погођене поплавама. У ЕУ је заштита људи, имовине, животне средине и културног наслеђа првенствено национална одговорност, али реагује и унија која промовише прекограничну сарадњу. Заједно изводе вежбе и окупљају спасилачке тимове и опрему која се може брзо мобилисати када катастрофа захвати било коју земљу. Битно им је разумевање ризика од катастрофа па Европска комисија редовно припрема прегледе природних ризика с којима се ЕУ суочава. Рецимо, уочен је тренд раста шумских пожара због чега је направљен акциони план за превенцију. Анализама су приметили да користи од улагања у превенцију превазилазе трошкове. Механизам ЕУ за цивилну заштиту стога обезбеђује грантове државама и финансира на стотине пројеката.

Међутим, регулисање штете од елементарних непогода је комплексно и зависи појединачно од сваке владе, осигуравајућих друштава и сијасет других фактора. Појављују се нове и интензивније катастрофе (пример је терористички напад  у САД 2001) па у различитим околностима осигуравачи морају да уводе напредније алате за управљање ризицима, морају се прилагођавати, анализирати импликације. Обавезно осигурање од пожара које има Француска рецимо не постоји у Аустрији, а Турској и Румунији је требало више од десет година да дође до 17 одсто осигураника. Зато стручњаци сматрају да је јединствена полиса осигурања преко потребна. Била би приступачна свима јер када сви морају да је купе, цена је знатно нижа.

План Уједињених нација је и да у наредних пет година свака особа на свету добије приступ систему за рано упозоравање о временским екстремима у циљу спасавања људских живота и смањења економске штете.