Након убиства жена најчешће долази до самоубиства починиоца

Сваке године око 30 жена страда од руке најближег свог – мужа, оца или брата. Aнализа случајева фемицида почињених ватреним оружјем од 2019. до 2022. године, коју је урадио Аутономни женски центар, показује да је у готово две трећине случајева након убиства жена дошло до самоубиства починилаца.

Како истиче психолог Тања Павлов, фемициди су се у већем проценту случајева дешавали у граду (69 одсто) него у селу (31 одсто), односно у јавном простору (56 одсто) него у приватном простору (44 одсто). Највећи број случајева десио се у административним регионима Војводине (37,5 одсто), Шумадије и западне Србије (31 одсто), а мање у Јужној и источној Србији (19 одсто) и Београду (12,5 процената). У 60 одсто случајева ватрено оружје којим је почињено убиство био је пиштољ. Oружје је било у нелегалном поседу у 44 одсто случајева, трећина починилаца фемицида имала је легалну дозволу, док у четвртини случајева нема података. Жртве су најчешће убијане хицем у главу и груди, а у већини случајева самоубиство је почињено истим ватреним оружјем. У највећем проценту случајева, деца нису присуствовала чину убиства партнерке, а фемициди су се најчешће дешавали у децембру, односно понедељком и уторком током дана – до 18 часова.

Скицирајући портрет жртве и починиоца, Тања Павлов наводи да су жене у млађим годинама најчешће жртве фемицида, док су мушкарци у млађим и средњим годинама најчешћи починиоци убиства. Разлика у годинама између њих најчешће је једна деценија. Здравствено стање починиоца најчешће карактеришу депресивност, агресивност и злоупотреба алкохола. Постмортем анализа показује да је у трећини случајева фемицида починилац претходно претио жртви да ће је убити, док је у четвртини случајева претио самоубиством непосредно пре почињеног фемицида. У трећини случајева починиоцу је било лако доступно оружје, јер је био припадник полиције, војске, ловац или ловочувар.