Ко ће решити проблеме Срба на Космету

Питање Косова и Метохије је у врху приоритета и власти и опозиције у Србији, али државни консензус о континуитет државне политике према Космету још није постигнут. За то време Срби у покрајини свакодневно се суочавају са проблемима које не могу да реше: безбедност, слобода кретања, достава медицинског материјала, недостатак струје, воде, железничког саобраћаја...

Локална власт у српским општина, формираним после избора 11. маја, још увек није функционална, Унмик се трансформише и није јасно која овлашћења задржава а која преноси на мисију ЕУ. Србија не признаје Еулекс и одбија разговоре са овом мисијом (послата је на Косово на основу Ахтисаријевог плана и политичке одлуке ЕУ, али без резолуције Савета безбедности УН).

У дипломатским круговима опет јача притисак на Београд да прихвати промену међународног присуства на Косову, а шеф Еулекса Ив де Кермабон чека прилику да Србима на терену и политичким лидерима у Београду „додатно разјасни мандат Еулекса, како би прихватили његово размештање на Косову и Метохији”.

Уз све то, у разговору за „Политику” министар за Косово и Метохију Горан Богдановић признаје да на Косову и Метохији постоји огромно неповерење, не само између Срба и Албанаца него и између различитих српских политичких опција. „Знам да немају поверење у то на који начин ћемо проблеме решавати, да ли ћемо гледати партијске или националне интересе. Али Косово је за нас државно, национално, а никако партијско питање”, каже Богдановић.

Ресорни министар објашњава да је управо због тога важно да се оствари национални консензус по питању КиМ. „Ми смо спремни да уважимо и друге ставове, али је врло битно да резолуција о континуитету државне политике на КиМ буде политика свих политичких партија у скупштини”.

Потпредседница Српског националног већа КиМ и директорка дома здравља у Грачаници Рада Трајковић, међутим, констатује да су Србија и нарочито Срби на Косову уморни од кандидовања великих тема и великих прича. „Свакако да се суштина решења налази у државној политици која ће се дефинисати кроз државни интерес и питање како га остварити. Ниједна држава свој државни интерес не може да оствари без националног интереса. Ако на једном простору имате нацију која је лојална држави, а држави је интерес да има утицај на том делу територије, онда она треба да користи све методе, транспарентне или мање транспарентне, како би ојачала ту заједницу”, каже Трајковићева.

Уз констатацију да је битно да нова влада покаже и народу и свету да нема промене у курсу према Косову и Метохији, извесне модификације у приступу државних органа према решавању проблема на Косову најавио је и државни секретар ресорног министарства Оливер Ивановић. Наглашавајући да је „добро да се донекле изрази наша чврстина да се Косова нећемо одрећи”, Ивановић је најавио да ће се, ипак, методе које ће користити „мало модификовати према насталој ситуацији, што значи да ће то бити далеко конструктивнији приступ и да нећемо политизовати питање Косова и Метохије”.

Државни секретар је објаснио да конструктивнији приступ „значи да ћемо настојати да сачувамо Србе, а не покушавати да у преговорима имамо такав чврст став који нас онемогућава да постигнемо било шта на простору Косова и Метохије”.

Ивановић у интервјуу за РТВ Б92 није прецизирао да ли ће тај заокрет подразумевати и „релаксацију односа са међународним институцијама”, како то у изјави за „Политику” предлаже Трајковићева.

„Од проглашења независности, ми заиста имамо дестабилизацију српске заједнице, која није толико драматична. Али ће бити уколико држава не буде одговорна и, кроз релаксацији сарадње српске заједнице са међународним институцијама, које су на Космету реалност, обезбеди опстанак Срба. Ми можемо да говоримо да не волимо Еулекс, да је неправда, и заиста је било много неправди, али ако имамо интерес да очувамо народ, онда морамо да сарађујемо са свима, како би се стабилизовала српска заједница”, каже представница Срба централног Космета.

Сасвим другачије виђење решавања проблема у покрајини има председник Српског националног већа северног Косова и посланик ДСС-а Марко Јакшић. Он тврди да се животни проблеми на Косову намерној иницирају (недавно заустављање испоруке боца са кисеоником болници у Грачаници) како би Срби морали да траже помоћ Еулекса и власти у Приштини, што би значило признање независне државе. „Нама је важно да наша влада реагује хитно. Треба да дође до хомогенизације Срба јачањем српских институција и онда ћемо много лакше да пребродимо оно што нас овде чека”, каже Јакшић за „Политику”. Као једну од мера он предлаже расписивање покрајинских избора и формирање покрајинског извршног већа. „Ми не смемо да дозволимо да у местима где живе Срби Албанци формирају своју државу. А ако је у тим местима не формирају, онда и нема те независне државе”, каже Јакшић.

Упркос овако супротстављеним ставовима консензус о политици према Косову мораће да буде постигнут што пре како би се српској заједници обезбедили минимални услови за свакодневан живот.

Биљана Митриновић

---------------------------------------------------------------

Јакшић: Територија је важна

Неки политичари говоре да није важна територија, него како Срби живе на Косову и Метохији. Мислим да Срби управо лоше живе због територије, јер да се Албанци не боре за ту територију не би се ни вршио притисак на Србе.

-----------------------------------------------------------------

Трајковић: Стећи поверење ЕУ

Косово, ма шта други говорили, није и не може да буде независно. Оно је добило неку зависну независност, која подразумева да му безбедност чува Кфор, да му буџет пуне ЕУ и САД, а мултиетничност му обезбеђује Београд. И то ће трајати неке време. Уколико лидерство у Приштини не нађе одговор на самоодрживост, мислим да у будућности и код коначног дефинисања статуса може доћи до неких нових идеја. Ако ми обезбедимо три кључна сегмента: да градимо толерантно друштво, снажне институције које подразумевају институционалну контролу и ако успоставимо јединствен безбедносни штит са земљама ЕУ, стећи ћемо поверење и кандидовати се за стицање важне функције утицаја на овом простору.

--------------------------------------------------

Борба за доминацију

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић почео је консултације са шефовима посланичких група у скупштини о усаглашавању предлога резолуције о континуитету државне политике према Космету, коју је прошле недеље влада повукла са дневног реда због нејединства. У процедури су остала друга два предлога резолуција које су поднели посланици СРС-а и ДСС-а, као и ЛДП.

У одговору на питање око чега је настао спор, министар је пре консултација рекао за „Политику”: „Свако хоће да има доминацију и можда то питање користи у дневнополитичке сврхе. Нама је интерес да донесемо резолуцију иза које ће стати већина посланичких група. Можда је илузорно очекивати да све стану иза тог предлога, јер неке странке имају дијаметрално супротне ставове по питању решавања статуса КиМ и решавања животних проблема на Косову”.