Болест афричке куге свиња потврђена у 1.218 газдинстава у Србији

Директор Управе за ветерину Милош Петровић рекао је да је до данас болест афричке куге свиња потврђена у 1.218 газдинстава на територији Србије, и то у 32 општине у 13 управних округа.

Реч је о Пчињском, Борском, Зајечарском, Браничевском, Шумадијском, Поморавском, Подунавском, Моравичком, Јужнобанатском, Средњебанатском, Сремском, Јужнобачком и Граду Београду.

„Случај обољења од вируса афричке куге утврђен је код 1.621 домаће свиње, од чега је угинуло 958 свиња и до данас је еутаназирано 19.567 свиња са нешкодљивим уклањањем и дезинфекцијом”, рекао је Петровић на седници скупштинског Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Навео је да је од почетка године до данас, болест потврђена код 350 дивљих свиња на територији 25 општина.

„Ветеринарска служба Србије, до данас, од почетка године је извршила 317.349 активних надзора и укупно је испитано 31.212 узорака на афричку кугу свиња у циљу дијаностике и предузимања адекватних мера”, рекао је Петровић.

Он је објаснио да је реч о опасној болести за свињарство и здравствено стање свиња, да је исход заражавања увек фаталан и да код ове болести нема ни вакцине ни терапије.

„Када је реч о окружењу на данашњи дан у Хрватској, БиХ и Републици Српској ситуација је веома неповољна. Морам да кажем да је у Републици Српској у последњих месец и по извршена еутаназија већег броја свиња него код нас у последњих седам месеци. Они су еутаназирали преко 20.000 свиња”, упозорио је Петровић.

У Хрватској је, са подацима на данашњи дан, наводи Петровић, извршена еутаназија између 10.000 и 15.000 свиња, са тенденцијом да се тај број повећа.

„У укупном броју од 1.218 газдинстава, реч је о мањим газдинстима, није реч о већим системима имали смо само један испад у већем систему, и ту је извршена еутаназија 10.000 грла. То значи да смо у ситним газдинствима до десет грла свиња извршили еутаназију 5.726 свиња”, рекао је Петровић.

Највећи проблем у Србији када је реч о АФК јесу биосигурносне мере, рекао је Петровић, и нагласио да је на претходној седници рекао да је 95,66 одсто газдинстава на ниским биосигоурносним мерама.

„То су газдинства која су отворила врата вирусу. Оно што је отежавајуће је и то да имамо циркулацију вируса и у насељеном месту и по месец дана пре дијагностике болести. Неко се јави да има проблем, и дијагностикујемо болест, а због инкубације утврдимо да је болест већ месец дана на том простору”, рекао је Петровић.

У наредном периоду, додаје, мора се радити доста на побољшању биосигурносних услова на фармама.

Петровић је нагласио да се у периоду пре избијања епидемије, пре свега ветеринарска служба, уназад три године врши активни и пасивни надзор, обилазе се квартално сва газдинства али врши и едукација власника газдинстава у циљу побољшања сигурности на самим газдинствима.

„Што се тиче уклањања лешева након извршене еутаназије, сва угинула грла нешкодљиво се уклањају од стране оператора који су овлашћени. Поред тога све локалне самоуправе су доставиле податке о координатама јама гробница које су безбедне и одобрене од ветеринарске и еколошке инспекције”, казао је Петровић.

Представници МИнистарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на седници одбора нагласили су да ће држава финансијски помоћи свим власницима газдинстава и надокнадити насталу штету и апеловали да случајеве пријаве.

„Нема потребе да се крију болесне животиње. Држава ће стати иза сваког пољопривредника, а јако је важно да се ширење болести заустави”, поручено је са седнице скупштинског Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду, преноси Танјуг.