Да ли је остварив договор о транспорту жита

На мапи путање украјинског жита ка Европској унији кључну улогу, према новом плану, имаће Хрватска. Овакав споразум постигнут је пре неколико дана у Кијеву. Иако детаљи још нису познати роба би требало да буде допремана Дунавом, потом железницом до јадранске обале и хрватских морских лука.

Како су незванично објавили хрватски и украјински медији жито би наводно ишло бродовима узводно Дунавом од Украјине, преко Молдавије, Румуније, Бугарске до Хрватске или можда и до дунавских лука у Србији, а након тога железницом до хрватских морских лука: Ријека, Задар, Шибеник, Сплит и Плоче.

У Луци Вуковар су за „Пословни дневник” нагласили да су они једина лука на Дунаву у Хрватској, што би значило да би украјинско жито вероватно морало да иде преко њих.

Да ли је ово технички изводљиво и може ли имати последице по Србију у смислу да део тих испорука робе по дампиншким ценама заврши на нашем тржишту?

– Према ономе што сам имао прилике да чујем и у Хрватској сматрају да је ово јако тешко извести. Чак и да се извезе украјинска роба на тај начин то би биле крајње ограничене количине – каже за „Политику” Здравко Шајатовић, директор удружења „Житоунија”.

Јасно је да би ово био папрено скуп подухват, јер би робу морали да претоварују неколико пута, додаје. Прво на барже, па истовар у Вуковару, рецимо, а онда железницом или камионима до морских лука и нови утовар на брод.

– Колико би жито у том случају морало да кошта? Не могу да тврдим да неће покушати, јер свашта покушавају. Нисам оптимиста, чак и ако се то деси та количина неће много учествовати у промету, нити било коме бити конкуренција – наводи наш саговорник. Сматра да чак и да се овај план оствари то неће имати никакав утицај на Србију.

– Наша држава не би дозволила да украјинско жито по дампиншким ценама заврши овде. Када нису дали Пољаци, Мађари, Бугари, Румуни… што бисмо то ми допустили, а имамо вишкова пшенице. Иначе се произвођачи жале на ниску цену пшенице с обзиром на велике трошкове сетве – наглашава Шајатовић.

Додаје да једини негативан утицај по нас може имати то да украјинске житарице заврше у Констанци јер и Србија одређене количине извози преко те луке.

Милош Јањић из консултантске куће „Агринес” и бивши директор новосадске „Продуктне берзе” такође сматра да није вероватно да се озбиљне количине украјинских житарица превезу на овај начин. Како напомиње, пре свега због постојеће инфраструктуре.

– Знамо и ми када извозимо преко Хрватске за Италији да су ту већ ограничени капацитети. Украјина је велики извозник. Зато већи извоз од неколико милина тона који би се брзо реализовао није реалан – наводи Јањић.