Ко ће ноћас да вози мој трактор

Врховни савјет одбране Републике Српске Крајине донео је, у ноћ 4. августа 1995. године, одлуку да се народ евакуише.

Крајина пада, народ се у брзини спрема за одлазак, оружје је већ пребачено у Београд, а војници Републике Српске Крајине у безнађу гледају у своје надређене.

Поред генерала Милисава Секулића седе крајишки војници, забринути за судбину Крајине. 

Први војник пита генерала Секулића да ли ће војска Југославије ући у рат да помогне Крајини, а генерал Секулић одговара да се војсци Југославије морају прво створити услови да би реаговала.

Други војник пита генерала "ко је наредио да иде овај народ", а генерал одговара да су то одлучиле цивилне власти, по документу који је потписао Милан Мартић, председник Републике Српске Крајине.

У том моменту, генерал је остао без речи пред питањем трећег војника. 

- Ко ће ноћас да вози мој трактор, моје троје деце, жену и паралисану мајку? - упитао је крајишки војник.

Четврти војник је часно рекао генералу Секулићу.

- Господине генерале, ви имате ту пушку у рукама. Ми ћемо и поред свега да кренемо, али ћемо ићи преко оне ливаде, одвојићемо се од народа. Ако ви будете пуцали на нас, ми се нећемо бранити - рекао је војник, а остали су устали и кренули схватајући да је све готово.

Крајина пада.