Стигло невреме у Србију, падао град као орах

Након апокалиптичних сцена у Словенији, па у Хрватској, снажна олуја се јуче спустила и на Србију. Невреме праћено јаком кишом, олујним ветром и градом величине ораха и лешника, погодило је најпре западни део наше земље, а онда и Београд, где се смркло усред дана. Дувао је ветар олујне снаге, носећи кровове и контејнере и чупајући дрвеће из корена, а бујице су потопиле улице и аутомобиле.

Фотографије и снимци на друштвеним мрежама из свих крајева земље показују да је јучерашњи дан изгледао као да се саставило небо и земља: пустош у двориштима и на улицама, полупани прозори и кровови, ролетне избушене градом, срушено дрвеће и бандере... У току поподнева дошло је и до краткотрајног нестанка струје у више крајева Србије, а такође нису радили ни сајтови појединих медија и институција. Због привременог нестанка струје на београдском аеродрому „Никола Тесла”, услед неповољних временских услова, дошло је до кашњења извесног броја летова.

А у току ишчекивања јучерашњег невремена, Републички хидрометеоролошки завод је издао упозорење да се на подручју западне и југозападне Србије, на потезу од Ваљева до Ариља, очекују јаки пљускови са грмљавином и количином кише већом од 20 милиметара у кратком временском периоду, као и краткотрајна појава града. РХМЗ је упозорио да се „најинтензивнији грмљавински процеси и већа количина падавина очекују у централној и источној Србији, на истоку Војводине и у деловима Београда”, што се потврдило неколико сати касније.

И Министарство унутрашњих послова је јуче саопштило да интензивно прати кретање временских непогода које су задесиле земље у региону, као и да се предузимају све неопходне мере.

Међутим, упркос свакодневним обавештењима РХМЗ-а и њиховом званичном сајту са свим неопходним информацијама, изгледа да, судећи према анкетама, већина грађана ипак више верује апликацијама на телефону где прате временске прилике.

Ирида Лазић, из Института за метеорологију, истакла је јуче за Танјуг да потпуна сазнања о временским условима можемо добити једино у консултацији са метеоролозима.

Објаснила је да телефони не праве прогнозу, будући да је израда прогнозе веома комплексан посао и да се често дешава да и модели греше, стога је неопходно да метеоролози интерпретирају те податке, чак и да исправе моделе.

„У изради апликација за временску прогнозу на телефону метеоролог уопште не учествује, програмери су их испрограмирали, тако да узимају податке са сервера који су израчунали прогнозу времена и онда то представе за најближу тачку на којој се ми налазимо”, објаснила је Лазићева.