Он, она и сви између

Европа јесте континент „трансродни”, али мења опредељења сходно томе да ли власт кроји левичарска, конзервативна или десничарска влада. Трансособе су постале политичко оружје, било уздизањем њихових права, било суровом деградацијом

Европа се не може поделити на два пола у односу према ЛГБТ+ популацији иако постоји оштар рез у ставовима између Истока и Запада, од Русије, која је законом забранила промену пола, до Шпаније, која тај чин дозвољава са 12 година. Пре би се рекло да је Европа – он, она, обоје и све између – јер у ставу постоје разне варијације на тему. Такође, рекло би се да је наш континент „трансродни”, тачније, мења опредељења сходно томе да ли власт, а тиме и културолошки амбијент, кроји левичарска, конзервативна или пак десничарска влада.

Класичан пример је Италија, која се осећала либералнијом, а сада почиње грубље да говори, откако се десничарска власт размахала да поништи права која је ЛГБТ+ заједници дао смењени левичарских кабинет. Сада обустављају претходно одобрено евидентирање деце истополних парова и бришу имена родитеља који нису биолошки из извода матичне књиге рођених деце. Све су прилике да је то тек почетак у оријентацији Ђорђе Мелони према ЛГБТ+ заједници која иначе у Италији ужива подршку испод просека ЕУ, што је могућа последица великог утицаја Ватикана. У овој земљи је дозвољена промена пола и призната је истополна заједница под владом левог центра. Лани се трансзаједници чинило да освајају све више слободе и друштвеног разумевања, али су сада убеђени да ће се, до неких нових избора, суочавати с потискивањем својих права.

Избори често мењају статус оних који се боре са самоидентификацијом, па би и Шпанија могла проживети италијански сценарио. Левичарска влада, која се сада такмичи с десничарима ко ће од њих формирати власт, у фебруару је законом дозволила трансродним особама старијим од 14 година да промене пол у документима без претходно обављене психолошке и медицинске процене или судског одобрења. Малолетници од 12 до 14 година могу учинити исто, али уз сагласност родитеља и суда. Да ли ће Шпанија променити личну карту зависи од тога коме ће парламент поверити да формира владу.

Велика Британија овој својој заједници пружа један од највиших ступњева слободе на свету, али и тамо конзервативци који су традиционално несмењиви смењују опредељење. Тако је до 2000. било забрањено да ЛГБТ особе служе војску, а сада се истим тим геј и трансродним особама извињавају. Премијер Риши Сунак се у парламенту извинио хомосексуалним ветеранима британске војске, онима који су упркос забрани служили земљи или су били приморани да напусте посао јер су геј. Занимљиво је код Лондона и то да се извињава и уједно саботира шкотски парламент у намери да призна промену пола и тако Единбургу, који води кампању за независност, пружи разлог више да говоре како Шкоти морају напокон да се осамостале. Наиме, Шкотска је прва у Великој Британији одобрила систем самоидентификације за оне који желе да промене пол, а сада су хтели да олакшају трансродним особама добијање службеног признања стеченог пола уклањањем било какве потребе за медицинском дијагнозом. Тако су трансособе постале политичко оружје, што и није нека новост у Европи, било уздизањем њихових права, било суровом деградацијом.

Европски огранак Међународног удружења лезбијки, гејева, бисексуалаца, транс и интерсексуалаца тврди да је 2021. означила као тренутак назадовања ЛГБТ права у Источној Европи – од физичких напада до усвајања закона против ове популације, те стварања фрустрирајуће атмосфере подстакнуте и наративом црквених вођа. Раздор у друштву изазвао је мађарски закон за који критичари кажу да изједначава хомосексуалност и педофилију. Мађарска је чланица ЕУ, али традиционално у сукобу с Бриселом, који је и овим поводом грдио Виктора Орбана. Занимљиво је то да су осуду Орбану упућену из Брисела одбили да потпишу малтене сви челници држава бивше комунистичке Европе. Тај догађај расветлио је озбиљне друштвене промене у односу на време од пада Берлинског зида, када су Централа и Источна Европа биле далеко наклоњеније према ЛГБТ заједници. Пољска је, рецимо, изузетно рано декриминализовала хомосексуалност, а следиле су је Мађарска, Чехословачка, Бугарска. Усклађивали су своје законе са ЕУ како би постали чланице. Сада када су део блока, цвета националистички наратив којем све теже одолева и Западна Европа.

Стаменије у ставу су Холандија, која је, рецимо, увела небинарни идентитет у званична документа, потом Немачка, где неке савезне државе уставом бране дискриминацију на основу сексуалне оријентације. Немцима генерално сексуална опредељеност није занимљива тема. Не привлаче их покушаји сензационализма овим поводом, а говорити о томе у медијима сматра се незрелим новинарским понашањем. Они у матичним књигама рођених у рубрици „пол” могу уписати мушки, женски и различит. Могуће су и накнадне корекције.

Ове појаве сматрају се у неким друштвима западњачком новотаријом, али листа земаља које су озваничиле трећи пол и одобравају путне исправе са овом ознаком искључује већину либералних европских земаља. Историја човечанства богата је4 доказима о небинарним родним улогама у разним културама богата је доказима о небинарним родним улогама у разним културама, од северноамеричке староседелачке културе до Абориџина и заједница у Индији које препознају небинарне људе већ 2.000 година. Управо тамо, у Индији, дала им је глас непоновљива Арундати Рој у свом „Министарству неизмерне среће”, опомињући људску врсту да сви невидљиви људи и њихове борбе о којима не знамо ништа, њихов немир и бол имају право да постоје.