Променом пола избегавају служење војске

Једно хапшење прошлог месеца у Орловској области изазвало је поприличну пажњу у Русији. После кратког, готово филмског увода („Хапшење је изведено на улици уз повике: ’Лези, лези брзо!’” За трен ока „лисице” су шкљоцнуле на осумњиченом с дугом косом нејасног пола, који је само рекао: „Помозите”), интернет-дневник „Живи Кубањ” пренео је саопштење Центра за друштвене везе Федералне службе безбедности: „Установљено је да је активиста покрета ЛГБТ, који је раније променио полну припадност од жене у мушкарца, волонтер медијског пројекта ’ОВД-Инфо’, проглашеног у РФ за иностраног агента, администратор тематског антируског информационог ресурса, обавио неготовинско пребацивање новца на рачун кредитно-финансијске организације у Украјини ради указивања финансијске помоћи Оружаним снагама Украјине.”

Државна дума је усвојила, а Путин 24. јула потписао, закон којим се у Руској Федерацији забрањује промена пола (изузети су медицински случајеви). У Руској Совјетској Федеративној Социјалистичкој Републици (РСФСР) одобрио ју је за хермафродите (тај појам је сада некоректан) Народни комесаријат унутрашњих послова 1926, а пола века касније и Министарски савет СССР.

Прва успешна хируршка промена пола у Совјетском Савезу обављена је 1970–1972. Тридесетогодишња Ина, инжењер, више није могла да издржи да буде женско, па је 1968. затражила помоћ. После девет операција код Летонца Виктора Калнберза, касније академика Руске академије наука (РАН), постала је Инокентиј, који се оженио и засновао породицу. „Фонтанка” не открива да ли је бивша она био и биолошки отац. Хируршко лечење хермафродитизма регистровано је као совјетски изум 1975. године.

Зашто је после безмало целог века промена пола забрањена у Русији? То питање је покренуто на Петроградском правном форуму у мају. Председник Истражног комитета Александар Бастрикин је тврдио да се тако избегава служење војске. По подацима Министарства унутрашњих послова од 2016. до 2022, пол је у личним исправама променило око 3.000 људи (прошле године 996).

У јеку Специјалне војне операције (СВО) у Украјини то је још једно бојно поље између матушке Русије и колективног Запада. Потврда је и хапшење у Орловској области.

Председник Комисије Руске православне цркве (РПЦ) за заштиту породице, мајки и деце, Фјодор Лукјанов, нагласио је, како је пренела агенција Новости, да власт и црква заједно с народом не прихватају ЛГБТ, јер тај покрет „легализује зло и порок у свести омладине”, а да овај закон доприноси расту подршке Русији и њеном руководству код хришћана у западним земљама и код традиционално оријентисаних припадника других религија.

Усвајање закона су на нож дочекале присталице ЛГБТ. Хомосексуализам од 1993. није кажњив у Русији, али је прошле године забрањено његово пропагирање.

Умешала се и опозиција, која је увек против онога за шта је власт. Председник регионалног одељења партије Грађанска иницијатива Јулија Аљошина (33) одустала је 10. јула од учешћа на изборима за губернатора Алтајске покрајине. Није добила довољан број потписа, иако су „раније многи били спремни да подрже њену кандидатуру, али су се предомислили због закона о потпуној забрани промене пола” (раније се звала Роман и први је политичар трансгендер у Русији). Уз ове њене речи „Нова газета Европа” додала је да се у Русији доносе „нехумани закони”.

Такође изразито опозициона „Бумага” обратила се Кирилу Фјодорову, психологу-психотерапеуту, саоснивачу „Психологије за права човека” и пројекта за родитеље људи ЛГБТК „Илуминатор”, да стручно осветли проблем:

– „Стрес мањина” је званичан психолошки термин. Настао је крајем осамдесетих година на основу изучавања искуства хомосексуалних жена. Психичко здравље је нераздвојно повезано с контекстом у коме се живи. Кад човек говори о депресивном стању, које није у вези с тим да ли је он геј или трансперсона, него што га не прихвата његова породица, ниче питање: да ли је лоше – човек с његовим идентитетом или је лоше – реакција оних око њега? Променити једног хомофоба – то је већ резултат.

Владина „Росијска газета” затражила је мишљење од Јелене Уварове, водећег стручњака за очување репродуктивног здравља деце и малолетника, професора на Катедри за акушерство, гинекологију, перинатологију и репродуктологију на Првом московском државном медицинском универзитету „И. М. Сеченов”:

– Неки људи заиста пате од болести мозга на молекуларно-генетеском нивоу и њима морамо да помогнемо да добију спољашњи изглед који одговара њиховом одабраном полу да не би извршили суицид. Али ни најбоље изведене операције не могу да их излече, јер организам реагује на виши ниво хормона, који не одговарају почетном полу. Ово сад је замаскиран програм да се ошамути омладина. Чак и они који су се вратили у свој пол кроз цео живот имају дефектну, рањиву психу.

Преводилац Татјана Шабајева је у „Московском комсомолцу” објавила да је Аналитички центар Пју из Вашингтона објавио да се 0,3 одсто Американаца старијих од 50 година осећа као „трансгендери и небинарни”, 1,6 између 30 и 49, а од 18 до 29 чак 5,1:

– Наметљива, агресивна пропаганда, која почиње право у школи, доноси резултате. Прочитала сам британске коментаре на десетак чланака о „трансгендерима” и сваки пут у очи упада да се „слобода трансгендера” реализује против воље већине. Али, она ништа не може да уради – само да незадовољно завија у коментарима (и они се цензуришу), да се годинама суди с Националном здравственом службом, која је обогаљила њихову децу. Ми, у Русији, још можемо да се одупремо.

АНТРФИЛЕ

Женско проглашено за мушко још 1839. године

Прва потврђена промена пола у Русији догодила се још 1839. Јана Киреј-Ситњикова, истраживач јавног здравства, открила је да је некој Александри Швецовој, кад је напунила 21 годину, званично одобрено да буде Александар. Медицинска комисија је утврдила да су се мушки генитални органи развили са закашњењем. Поново је крштена у цркви, али – као мушкарац.