Све мање сабљарки у Србији

Број сабљарки је знатно мањи него што се претпостављало, закључак је првог пописа једне од најређих и естетски најзанимљивијих гнездарица у Србији. Како је саопштило Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), на више од 400 бара, рибњака, језера, таложника фарми, откривено је десетак нових локација на којима сабљарке до сада нису биле примећене на гнежђењу.

– Учествовало је више од 100 посматрача птица. Међу њима неки су први пут радили на оваквом попису, а подаци су бележени у посебне формуларе који су припремљени за ову прилику. Иако се испрва мислило да ће ово бити лака и брза акција, велике падавине и велики број бара на ораницама знатно су усложили посао. Укупно је евидентирано 29 гнездилишта са најмање 51 гнездећим паром који је макар покушао гнежђење, што је значајно мање у односу на раније процене за ову врсту. По свему судећи, иако је током пролећа било много падавина и периодичних бара, изгледа да то није позитивно утицало на бројност и успешност гнежђења сабљарки ове сезоне. Разлози су различити, од нестанка или значајних измена неких станишта, па до плављења гнезда услед падавина и брзог пресушивања периодичних бара – објашњавају у ДЗППС и додају да ће више информација бити познато у наредним недељама након анализе пристиглих формулара.

Ово је био први попис сабљарки, врсте која се налази у Црвеној књизи Србије, бази података о врстама које су изложене опасности од изумирања. А поред њих прикупљен је велики број података и о шљукарицама и другим птицама водених станишта. Укупно је пребројано преко 5.000 шљукарица, а откривено је више десетина нових гнездилишта властелица, црвеноногих спрудника, жалара слепића, риђоглаве и патке њорке, гроготовца, као и до сада непознатих колонија чапљи.

Овај рад на терену помогао је и у прикупљање података за први Атлас гнездарица Србије, документ који је међународно признат начин да се прикажу сазнања о распрострањености и бројности гнездећих птица на неком подручју.