Нови депо за Историјски архив Шумадије

Крагујевац – Историјски документи и друга грађа коју чува и обрађује Историјски архив Шумадије у Крагујевцу мере се дужним километрима, и буквално и званично. Због недостатка адекватног простора, вредна грађа је размештена на неколико локација у граду, што ремети рад установе и запослених, али и грађана и истраживача који понекад тешко долазе до потребних докумената и списа. Овај вишедеценијски проблем ускоро би требало да буде решен, изградњом монтажног депоа за који је град Крагујевац обезбедио 22 милиона динара.

Објекат површине 600 метара квадратних биће постављен уз саму зграду Историјског архива Шумадије, а радови би могли да буду завршени већ за неколико месеци.

– Нови депо је неопходан Историјском архиву Шумадије, имајући у виду регионални карактер установе, али и чињеницу да се ту чувају документа која сведоче о нашем историјском трајању и културном идентитету. Ако временске прилике дозволе, објекат ће бити постављен до краја ове године. На тај начин ћемо заштити ризницу богату грађом од пре више од два века – поручио је члан  градског већа за културу Миљан Бјелетић, подсећајући да се у Историјском архиву Шумадије чува и спис из 1756. године који је део старе турске оријенталне збирке.

Нови депо имаће везу са зградом Историјског архива Шумадије, а радови ће бити изведени у складу са посебним прописима који дефинишу начин чување архивске грађе.

– Осим везе са зградом установе, објекат ће имати адекватно осветљење и потребну температуру, како би се вредна грађа заштитила од могућих оштећења. Нови депо је дугорочно решење, с тим да нам тек предстоји обиман посао на сређивању архивске грађе и излучивању докумената који по закону више не морају да се чувају – објаснила је Сања Живковић, директорка Историјског архива Шумадије који је настао на темељима архивске установе из 1948. године.

Историјски архив Шумадије са седиштем у Крагујевцу има надлежност над још пет околних општина и дужан је да чува грађу из Аранђеловца, Тополе, Баточине, Лапова и Кнића. Осим важних историјских списа, у овој установи је похрањена и обимна документација предузећа из овог дела Србије која су током последње две деценије, у време транзиције, отишла у стечај.

По закону, наше архивске установе су дужне да се брину и о пословној документацији, што додатно отежава рад и временом изискује све више простора за чување. Историјски архив Шумадије је само 2017. године прихватио око 500 метара дужних документације пристигле из делова „Заставе” који су отишли у стечај, а до тада је у ову установу годишње стизало између 15 и 20 метара докумената шумадијских предузећа која су престала с радом.