Силовање у Сахари –да ли је паметно све што је „фенси”

Чувене сцене из филма „Чај у Сахари” редитеља Бернарда Бертолучија су остале антологијске у филмској уметности свих времена. Ово остварење прославило је једног од највећих глумаца данашњице Џона Малковича и оставиле траг у филмској уметности фотографијом, нестварним пејзажима пустиње и живота туарега у средини, на ивици опстанка. Филм је оставио траг и радњом која је била много више од романтичне драме, како су је пласирали магови филмске рекламе. Такође упамћена била је тема „добровољне отмице” Дебре Вингер, на којој се  у малом селу у пустињи врши сексуални обред „истеривања духова”. Управо то може да буде и објашњење вести која се појавила на мрежама широм планете о сведочењу чак 85 жена за британски Би-Би-Си, о сексуалном злостављању, лажних „духовних исцелитеља” у Мароку и Судану.

„Чај у Сахари” за лаковерне

Велик број жена, чак 85 њих које је сведочило (познато је да их је више) у Мароку и Судану су  тзв. „духовни исцелитељи” сексуално злостављали и по сведочењима, силовали жене које од њих затраже помоћ.

Би-Би-Си је открио читав скривени свет сексуалног злостављања мушкараца који раде као „духовни исцелитељи”. Духовно исцељење, познато као „исцељење Кураном”, популарна је пракса у арапском и муслиманском свету.

Углавном, жене посећују „исцелитеље” верујући да они могу да реше проблеме и излече болест протерујући зле духове познате као „џини”.

У сведочењу 85 жена, у периоду дужем од годину дана, оне су именовале 65 такозваних исцелитеља у Мароку и Судану, двема земљама у којима су такве праксе посебно популарне, уз оптужбе које се крећу од узнемиравања до силовања. Би-Би-Си је месецима прикупљао и проверавао приче о злостављању у разговору са невладиним организацијама, судовима, адвокатима и женама. Новинарка, која се лечила код једног таквог исцелитеља, у оквиру истраге, и сама је била непримерено додирнута пре него што је побегла са лица места. Велики број жена са којима су разговарали новинари, рекле су да се плаше да ће бити окривљене, ако пријаве злостављање, па је због тога врло мало њих рекло својим породицама.

Секс под плаштом „духовних исцелитеља”

У Судану је жена по имену Савсан рекла да се обратила „исцелитељу” када је њен муж напустио породичну кућу и отишао да живи са другом женом, што је у складу са шеријатским законом. Она је истакла да се надала да би исцелитељ могао дати неку врсту лека за њеног мужа да би се боље опходио према њој. „Исцелитељ” је рекао да је потребно да жена има сексуални однос са њим, да би затим настале течности искористио да направи напитак за њеног мужа. Савсан је рекла да је напустила третман и да се више није вратила, као и да није пријавила понашање „исцелитеља”.

Три од 50 жена са којима у новинари разговарали у Судану о експлоатацији или злостављању навеле су истог верског вођу - шеика Ибрахима. Новинарка ББЦ која је представљена као Рим, отишла је код шеика Ибрахима и рекла да пати од неплодности, да би је он затим додирнуо по стомаку и гениталијама, након чега је побегла. Шеик Ибрахим је испитиван о томе шта се догодило Рим, а он је негирао да је сексуално узнемиравао или нападао жене које су тражиле његову помоћ и изненада је прекинуо разговор. У Судану, шеф канцеларије за породицу и друштво у Министарству за исламска питања Ала Абу Зеид није веровао на тврдњама британске куће да је толики број жена пријавио искуство злостављања. Зеид је, међутим, споменуо недостатак регулативе у „духовном исцеливању”. Он је рекао да због политичке нестабилности земље то сада није приоритет. У Мароку, министар за исламска питања Ахмед Тоуфик рекао је да не верује да постоји потреба за било каквим посебним законима у вези са „духовним исцелитељима”.