Рат за Африку

Недавни самит Русија-Африка, који је председник Владимир Путин сазвао у родном Санкт Петербургу, емотивнија аналитичарка из Москве је назвала „сусретом две половине срца планете Земље”. „У деведесетим смо имали мали инфаркт, али сада морамо поново ићи руку подруку”, поручила је она.

Русија је од последњих Романових сарађивала са афричким континентом, па је пружала војну помоћ Етиопији у Другом рату против Италије у позном 19. веку. Тада су успостављени и дипломатски односи, чију су 125. годишњицу током самита у Санкт Петербургу обележили председник Путин и етиопски премијер Абиј Ахмед.

За разлику од великих европских држава, Русија није била колонијална сила у Африци. Поврх тога, током хладног рата Совјетски Савез је значајно помагао антиколонијалним националноослободилачким покретима у борби за слободу и независност. У Африци постколонијалних година и током хладног рата, СССР је солидарно пружао могућности за образовање кадрова, трговинске пројекте и војну обуку.

Но, после пропасти Совјетског Савеза, раних деведесетих је Кремљ Бориса Јељцина напустио богато совјетско наслеђе у Африци, које је значило утицај на другом најраспрострањенијем континенту на свету (30 милиона квадратних километара). Ипак у последњој деценији је Русија почела да посвећује више пажње афричком континенту. Поклопило се то са временом када су различите афричке државе почеле да критички преиспитују и све негативније гледају на европско колонијално наслеђе.

Прекретница у новом поглављу руско-афричких односа је још уочљивија усред најновијих глобалних политичких тензија и жестоке економске конкуренције. Данас је Африка најперспективнија и истовремено најбрже растућа регија на свету, у центру пажње.

Председник Путин је више пута истакао да афричке државе стално повећавају своју тежину и улогу у светским пословима и да су са више самопоуздања и у политици и у економији. „Уверени смо да ће Африка бити један од лидера новог мултиполарног светског поретка”, сматра Путин.

Африка поседује највећу концентрацију природних и људских ресурса. У Африци живи више од 1,3 милијарде људи, њена Унија обухвата 55 држава, на континенту је 37 градова са више од милион становника, а 60 одсто тла чини плодна земља. Према различитим проценама, тамо је концентрисано око 18 одсто светских резерви нафте и гаса. До краја овог века, 40 одсто светског становништва ће живети у Африци (према Уједињеним нацијама, у Европи тек четири одсто). Тада ће у Африци преко 50 одсто бити људи у радном добу од 18 до 65 година.

Наравно, у региону постоји много проблема – од система управљања до економских и друштвено-културних. Но, економски раст се наставља. Шефови држава су усвојили акциони план до 2063, када је 100 година од оснивања Организације афричких земаља, данашње АУ. Кључне одреднице су интеграција, напредак и мир. „За Африку какву желимо морамо да створимо и припремимо најбоље животне услове за следеће генерације”, поручили су лидери.

У новом хладном рату Африка постаје и поприште ривалства између Русије и Запада. Прво, више од 50 земаља чини импресиван гласачки блок у УН. Друго, очекивани демографски раст становништва у Африци представља огроман тржишни потенцијал. Треће, земље попут Етиопије, Нигерије и Јужне Африке могу израсти у моћне државе са далекосежним утицајем; Четврто, велике државе су заинтересоване за успостављање стратешких односа са земљама у развоју што је могуће пре. Пето, у новом хладном рату свака од супротстављених страна шири свој поглед на свет широм Африке. „Златна милијарда” да очува неоимперијалну хегемонију, а Глобални југ (у овом контексту оличен у Русији) помаже државама на континенту да у потпуности заврше процесе деколонизације.

У новим геополитичким условима Африка постаје један од приоритета руске спољне политике. То значи већу сарадњу и јачање дипломатских односа, трговине и инвестиција. Тим пре што Русија трага за алтернативним економским везама које у потпуности заобилазе Европску унију. То се односи и на снабдевање храном, индустријску производњу, повећање извоза и туристичку индустрију.

Крајем марта 2023. обнародована је нова концепција спољне политике Русије која посебно позива на јачање свеобухватне обострано корисне сарадње, повећање трговине и инвестиција са афричким владама и континенталним интеграцијама. „Русија је солидарна са афричким државама у њиховој потрази за праведнијим полицентричним миром и уклањањем социјалне и економске неједнакости која расте због софистициране неоколонијалне политике неких развијених држава према Африци. Руска Федерација намерава да и даље подржава формирање Африке као препознатљивог и утицајног центра светског развоја”, поручено је у документу.

То је директна супротност западном моделу униполарног глобалног режима са Сједињеним Америчким Државама на челу. Такође додатно убрзава удаљавање афричких припадника Глобалног југа нарочито од ЕУ, у којој опстају стари колонијални односи, што подстиче горка сећања у Африци.

Уопште, Москва сматра афрички континент важним мултилатералним партнером у будућем вишестраном светском поретку. Русија помаже Африци да стекне право гласа у Савету безбедности УН и пуноправно чланство АУ у оквиру Групе 20 (Г20), већ на самиту Г20 у Њу Делхију у септембру.

На регионалној основи, тамо где је Русија, групација БРИКС је спремна да разговара о проширењу чланства на неколико афричких земаља. Шангајска организација за сарадњу ће прихватити афричке чланове који се придружују блоку, са посебним фокусом на регионалну безбедност и спречавање низа државних удара.

Сигурност у храни је била кључна тема на самиту. Русија је 2022. извезла 11,5 милиона тона жита у Африку и испоручила скоро 10 милиона тона у првој половини ове године. На самиту је председник Путин обећао до 300.000 тона житарица, бесплатно или под повољним условима за најугроженије државе.

Русија је отписала 23 милијарде долара афричког дуга; преговара се о издвајању додатних 90 милиона долара за смањење укупног дуга афричких земаља. Биће формиран циљани програм помоћи вредан 1,2 милијарде рубаља (близу 11 милиона долара) за борбу против заразних болести.

Стратешки правац Русије у Африци је и енергетика. Основне инвестиције су у нафтном, гасном и атомском сектору енергетике.

Дуже од деценије Москва је највећи продавац оружја за више од 18 афричких земаља континента. Нешто мање од половине укупног афричког војног увоза долази из атрактивног, јефтиног руског оружја са ниским трошковима производње.

У Санкт Петербургу су учесници изразили очекивање да ће самит послужити као полазна тачка за остварење визије коју је предложио председник Коморских острва и садашњи председник АУ Азали Асумани: „Када Русија победи, Африка побеђује.”

Уредник и новинар