Места јединствених доживљаја

Према календару догађаја Туристичке организације Србије, током јула и августа у Србији се одржава 46 музичких и 43 уметничка фестивала. Лето је време за одмор, али и доба године када има највише манифестација, од оних гастрономских до културних. Летњи фестивали имају специфични карактер у односу на оне који се одвијају током других месеци и годишњих доба.

Љиљана Рогач Мијатовић (Фото Марија Момић)

Љиљана Рогач Мијатовић, професорка на Факултету драмских уметности, каже да се фестивали везују за славље и слављенички дух, а летњи фестивали нарочито су познати као места забаве и јединственог доживљаја. Уобичајена асоцијација на фестивале су управо летњи музички фестивали са импресивном листом извођача, као што су „Lollapalooza” у САД, „Rock in Rio” у Бразилу, „Tomorrowland” у Белгији или Гластонбери фестивал у Великој Британији, који масовно привлаче посетиоце широм света.

– Иако фестивализација културе као феномен савременог света носи негативан предзнак, друштвена улога и способност фестивала да створе искуство посетиоцима нису изгубили на важности у глобализованом друштву. Поред музичких, углавном комерцијалних догађаја на отвореном, културни фестивали имају потенцијал да допринесу осећају заједничког идентитета, кохезивности локалне заједнице, места и припадности – каже наша саговорница.

Фестивали су прилика да се фокус са културних догађаја у престоници преусмери на друге средине. Чини се да културни живот ван Београда цвета у врелим данима. Ових дана почиње „Нишвил”, следи Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи, недавно је завршен АРЛЕММ у Ариљу, све у свему, утисак је да у летњој културној понуди широм Србије постоје садржаји за све афинитете и укусе.

– Постоје фестивали који показују свој значај за децентрализацију културе у Србији између „Егзита” и Гуче. Такви су на пример Башта фест, интернационални фестивал кратког играног филма у Бајиној Башти и „Кикинда шорт”, међународни фестивал кратке приче у башти Народне библиотеке „Јован Поповић” у Кикинди, као и позоришни фестивал „Без превода” Народног позоришта и фестивал савремене уметности „Видео-парк” Галерије „Рефлектор” у Ужицу.

Ове године, фестивал АРЛЕММ у Ариљу је имао 10.000 посетилаца, што представља значајну цифру с обзиром на то да се не бави комерцијалном културом. Најпосећеније је било отварање, када је наступио виолиниста Немања Радуловић и „Дабл сенс”, као и на завршним фестивалским данима на концертима на отвореном, на острву Уски вир. Публику не привлачи само бесплатан улаз, већ и квалитетан и разноврстан програм који подразумева и изложбе, уметнички караван, летње школе, креативне радионице и друге садржаје. Драгутин Младеновић, оснивач фестивала који траје већ шеснаест година, каже да је паралелно са најквалитетнијим образовним програмом у домену уметности за најмлађе, развијан извођачки програм пре свега кроз концерте класичне музике, а касније и кроз духовну, џез, ауторску, блуз и такозвану world музику.

– Ариље је кроз фестивал АРЛЕММ постао „престоница културе” западне Србије. Без подршке Министарства културе, Општине Ариље и библиотеке „Добрило Ненадић” не бисмо могли да носимо ту улогу. Рецепт за успех фестивала је добра идеја, здрава средина и стрпљење. Ако желите да изградите јединствен идентитет фестивала, онда не сме бити „преписивања” или „копирања” истих или сличних. Као што су важни односи са донаторима, пријатељима, партнерима, министарствима и спонзорима, тако је важно стално неговати односе са публиком – истиче Младеновић и додаје да АРЛЕММ постоји да би служио и помогао културни и туристички развој целог региона.

Културни летњи фестивали често су у функцији „премошћавања” између сезона у редовном репертоару установа културе. Љиљана Рогач Мијатовић сугерише да су код нас у летњем периоду, поред музичких фестивала, можда најзаступљеније мешовите културно-уметничке манифестације у формату „културног лета” које се везују за део града, региона или само место (Бојчинско културно лето, Лето на Гардошу, Културно лето Куршумлија). Када има толико културних догађаја, логично се поставља питање имају ли летњи фестивали утицај на трајније обликовање културних укуса локалне публике.

– Значај културно-уметничких летњих фестивала у обликовању културних укуса локалне публике је очигледан, јер су присутни различити елементи сусрета, дијалога и размене, у којима постоји могућност за трансформацију постојећих културних преференција. Међутим, у пракси, и овакви фестивали имају чешће ефемеран него трајан ефекат на стечене културне навике локалне публике.

С друге стране, Драгутин Младеновић каже да број посетилаца на АРЛЕММ-у најбоље одсликава сазревање становништва и окретање квалитетној музици. На почетку је слика била другачија, а деца која су некада учествовала на радионицама и начинила прве музичке кораке на овом фестивалу, данас су студенти уметничких академија. „Фестивал им је отворио прозор у свет музике и уметности за који нису ни знали да постоји”, додаје.

Културне потребе и укуси се обликују током дугог периода и подразумевају стратешко усмерење бројних актера у држави. Летњи фестивали културе, у сваком случају, представљају важан сегмент у стварању интересовања за културне садржаје, а поједини, заиста могу дугорочно да допринесу развоју идентитета локалне заједнице.

Од центра ка периферији

Постоји снажан симболички однос између градова и фестивала, сматра Љиљана Рогач Мијатовић. Заправо, топографија фестивала, начин на који су повезани са друштвеним и просторним окружењем, културним праксама и идентитетима, кључ је за разумевање тог односа и значаја фестивала за културни живот неког града, места или локалне заједнице. Из перспективе културне политике, фестивали као програмски инструменти могу бити у функцији децентрализације, односно ширења културног живота из центра ка периферији и тежње ка једнакости у погледу обезбеђивања доступности и приступа културним садржајима.