„Роткова соба” на позајмици Паризу

Kомплетна „Роткова соба”, односно свих девет дела великог сликара Марка Ротка које поседује Тејт галерија у Лондону, наћи ће се ове јесени у Паризу. Наиме, како је објавио „Artnewspaper”, у атрактивном простору Фондације „Луј Витон”, чије се познато здање налази у париској Булоњској шуми, од 18. октобра ове године па до 2. априла 2024. одржаваће се велика ретроспективна изложба посвећена овом великану апстрактног експресионизма, и дела која ће стићи из престонице Велике Британије биће велики допринос амбициозно замишљеној поставци.

Kако је наведено, Роткови радови о којима је реч наручени су 1958. и било је замишљено да „у форми мурала” украсе ресторан „Четири годишња доба” у њујоршкој Сиграмовој згради, али се Ротко повукао из пројекта с образложењем да је поменути ресторан место које је неприкладно за оно што жели да каже и покаже својим сликама.

 Изложбена просторија у лондонској Тејт галерији у којој су се дела налазила угостила је последњих година ретроспективу Саја Твомблија и биће поново доступна публици када у њој буду изложена дела Џоан Мичел, а која ће овој галерији позајмити Фондација „Луј Витон”.

Сузан Пејџ, једна од кустоскиња париске предстојеће изложбе и уметнички директор ове фондације, подсећа детаљније да је цела „Роткова соба” која ће бити изложена и то по замисли аутора, оригинално наручена за ресторан који је дизајнирао Филип Џонсон у згради коју је пројектовао Мис ван дер Рое.

Kако је најављено, други кустос поставке биће нико други до Kристофер Ротко, син великог уметника, а пред посетиоцима ће се наћи чак 115 дела која долазе, између осталог, и из збирке Националне галерије из Вашингтона, Менил колекције из Хјустона и Фодације „Бејелер” из Базела.

У саопштењу достављеном медијима каже се да ће велика изложба бити хронолошки постављена у свим изложбеним салама здања фондације и да ће пратити целу сликареву каријеру од најранијих радова на којима је присутна фигурација па до апстрактних дела по којима је најпознатији. Поставку ће отворити уметников једини аутопортрет настао 1936, који се налази у колекцији Kристофера Ротка, а одмах за њим посетиоци ће се сусрести са делима насталим тридесетих година прошлог века на којима су урбани пејзажи попут Њујоршке подземне железнице. Биће ту, наравно, радови настали четрдесетих, који рефлектују Ротково кретање према апстракцији. „Ротко је наносио танке слојеве боје на платно како би створио неправилне форме које флуктуирају на простору слике”, опис је тог дела опуса који се може пронаћи на сајту Музеја савремене уметности у Њујорку, а који преносе страни медији.

„У срцу изложбе биће апстракције из такозваног класичног периода, у којем се овај врстан колориста уздигао до блиставог, бриљантно мистериозног колористичког израза. Овај његов најбољи период биће посебно истакнут и представљен посредством седамдесетак дела укључујући и две изванредне групе радова, прве из Филипс колекције из Вашингтона и друге из Тејта”, додала је Сузан Пејџ.

Дела Алберта Ђакометија биће изложена уз Роткове позније радове чиме ће бити евоцирана и оживотворена нереализована наруџбина Унеска из 1967. Тада је било предложено да се у згради ове организације у Паризу једни поред других прикажу Ђакометијев „Човек који хода” и Роткова дела из серије „Црна и сива”.

„У односу са Ђакометијевим скулптурама она поседују густину и свечаност, али и тензију у светлу које се чини да се дирљивост којој је тежио Ротко појављује у новој форми”, истиче уметничка директорка фондације.

Иначе у Фондацији је у току велика и врло посећена поставка на којој су у дијалогу дела Баскијата и Ворхола. Она ће трајати до 28. августа.