Први конгрес ортопеда Србије

У београдском Конгресном центру „Сава”, од 25. до 26. септембра биће одржан први по реду Конгрес ортопедских хирурга и трауматолога Србије, на којем ће бити представљено више од 400 радова. На конгрес стиже и више од 40 страних лекара из Америке, Канаде, Јапана, Француске, Немачке, Грчке и свих земаља у окружењу, међу којима су и нека од највећих европских и светских имена у области ортопедије. Конгрес ће се одржати под покровитељством председника Србије Бориса Тадића и Министарства здравља Србије.

Како живимо у ери трауматизма, али и све дужег животног доба, када се битка за покретљивост и квалитет живота добија уградњом вештачких зглобова свих врста, главне конгресне теме су управо посвећене повредама система за кретање, обољењима локомоторног система, али и хирургији кичменог стуба, дечјој ортопедији, туморима у ортопедској хирургији, инфекцијама и сепси.

– На предстојећем великом научним скупу, ортопеди Србије после паузе од шест година и после оснивања Удружења ортопедских хирурга, добијају прилику да покажу колико је ортопедија медицинска специјалност која је у тешким приликама успела да одржи корак са светом. Све савремене процедуре се раде на нашим клиникама – наводи професор др Марко Бумбаширевић, председник новооснованог националног Удружења ортопедских хирурга и директор Института за ортопедију Клиничког центра Србије.

Он подсећа да је ортопедска хирургија изузетно скупа дисциплина. Наша ортопедија, каже наш саговорник, има дугу традицију: Клинику за ортопедију је основао још 1905. др Никола Крстић. Много раније него бројне европске земље, ми смо већ имали напредно развијену ортопедију. На пример Турска је тек 1964. добила првог ортопедског хирурга. Међутим, године санкција и блокаде су нас привремено зауставиле, па су нас многи незаслужено претекли.

– Тај прекид у едукацији, наши стручњаци лако и брзо надокнађују, а полако поправљамо и стандарде на клиникама. Скандинавске земље на пример једну четвртину свих издвајања за лечење одвајају управо за ортопедију. Ми, наравно, нисмо у таквој позицији, али је последњих четири-пет година стање значајно побољшано и код нас, па пацијенти лакше и организованије стижу до операција уградње протезе – до вештачког кука или колена – каже др Бумбаширевић.

Он наводи да је само у Институту за ортопедију КЦС у протеклих пет година урађено више од 3.500 операција прелома кука са уградњом вештачког зглоба. Прве анализе говоре да је живот оперисаних пацијената био продужен у односу на пацијенте који нису оперисани.

На Конгресу велики део предавања бавиће се такозваном алопластичном ортопедском хирургијом, односно уградњом протеза кука, колена. Иначе, век протеза са модернизацијом уградних материјала и новим сазнањима у овој области је продужен. Др Бумбаширевић појашњава како у зависности од врста костију, протеза кука просечно траје од 10 до 15 година, мада ортопеди помињу и екстремне случајеве, у којима пацијенти квалитетно и успешно живе са протезом кука и 20 година. За протезе колена трајање од 10 година сматра се одличним резултатом, али за све протезе практично важи да непокретне особе постају покретне, а самим тим им се продужава живот.

Професор Бумбаширевић је и председник Конгреса, па као домаћин уочи почетка скупа почиње да дочекује европску елиту из области ортопедске хирургије. У Београд стиже професор др Милан Стевановић, данас један од најтраженијих стручњака у области микрохирургије шаке, потекао са Института за ортопедију КЦС, а данас ради на приватној клиници у Лос Анђелесу. На конгресу ће предавање одржати професор др Панајатис Сокакос, директор Клинике за ортопедију у Атини, познато светско и европско име у хирургији тумора и хирургији шаке. Са посебним уважавањем очекује се долазак и професора др Дитмара Пенинга, директора ортопедије у Келну, који је велики експерт за такозване спољне фиксаторе, апарате који се користе после операција тешких повреда лакта. Из Јапана долази професор Сатоши Тох, са државног Универзитета у Хиросаки, такође познато име у реконструктивној хирургији и микрохирургији шаке, а гост овог научног скупа је и др Миклош Шендречи из Мађарске, специјални изасланик Европског удружења ортопедских хирурга, у које би требало да буде примљено и наше удружење. Наши лекари ће много нових ствари моћи да чују од др Дејвида Бекштајна који стиже са Универзитета у Торонту, познатог алопластичара, специјалисту за хирургију кука и колена.

О. Поповић