Чудесна моћ трубе

У свету има много фестивала, али само један фестивал је цео град. У Гучи се трубом сви будимо у исто време и растајемо у зору, рекли су за „Политику” инжењери Алиса Роси и Леонардо Алесандрини, млади пар из Милана који смо затекли јуче ујутру на главној улици у Гучи, након што су четири водећа оркестра одсвирала снажну, али ведру „трубу будилицу” у седам ујутру. Њен звук означио је почетак другог дана тродневног Драгачевског сабора трубача, као што ће још данас у исто време.

Млади Италијани открили су да су досадашње летње фестивале најпре из овог разлога прошле године заменили Гучом, замоливши нас да им напишемо на српском други разлог – „две порције свадбарског купуса”, како не би сваки пут рукама објашњавали. У свом „вану” паркираном у оближњем ауто-кампу на обронцима Јелице, одспавају ефектно који сат, јер се стална смена музичких и фолклорних програма са дружењима и упознавањима у Гучи не пропушта, причају одушевљено. Преноћиште је 15 евра, а има и тушева.

То нам је потврдио и Павел Златковкал из Чешке, тражећи да га фотографишемо поред обележја фестивала каквог „није видео”. У првом реду на концерту словеначких трубача „Пиво ин чевапи”, који на гучански начин изводе стране хитове, у веселом такту придружиле су му се Снежана Демоњић, Јована Митровић и Милица Зекић из словеначке Постојне. Ново познанство, али и љубав, догодили су се прошле године и Матеусу Грушецком и Катарини Шиховској из Пољске, који су одлучили да заједно овде опет дођу.

Поред њих, на трибинама кошаркашког терена, на којима је група младих Пољака чекајући концерт „испробавала лопту”, затекли смо и Дамјана Стевковског и Анастазију Денбеновњску, који су се прекјуче у кампу упознали. Симпатија се одмах родила. Четворо младих из различитих су крајева земље.

Да труба има чудесну моћ и да спаја људе из разних крајева света, потврдила је и група младих Француза и Шпанаца, који су заједно неколико сати свирали дувачки концерт испред Споменика трубачу. Како су само кратко рекли, Гуча их је упознала с трубом и подстакла да је свирају, са чиме су се сложили трубачи из Пољске и Италије који су се придружили нашима на бини КЦ Сабора.

„Сабор међу овим идиличним брдима треба да постане водећи светски фестивал трубе”, мисли Енглескиња јужноамеричког порекла Бјанка Личн, коју су приликом сусрета у Лондону позвали другари из Вуковара Ведран Чакаревић, Милош Сандић и Гвозден Кадић. Одушевљена је домаћом шљивовицом и игром у ритму трубе, као признати играч салсе. Екипа из Републике Српске била је највеселија на овим сусретима, играјући и хладећи се у плиткој води реке Бјелице, а дозвали су и трубаче са обала до реке... Драгана и Мира из Бијељине, хитајући ка њима, само су кратко стигле да нам довикну да су у Гучи осамнаести пут. Тек завршени, обновљени и покривени јавни базен биће уместо тога расхлађење следећег сабора за госте из целог света. Обнову су поред кинеског јавног предузећа за изградњу Си-Си-Си финансирали Министарство омладине и спорта и Општина Лучани.

Јуче је у Гучи било више од 120.000 људи, рекла је директорка ТО Драгачево Александра Мировић на конференцији за новинаре. Директор фестивала Владица Радевић задовољан је што су се сређивањем приобаља, варошице и прилаза Гучи вратиле овде породице, чије су се и по три генерације у ова два дана обреле на пикницима поред реке. Током вечерњих концерата кроз варош се једва пролази од гужве, а рефлектори са главне бине осветљавају колоне аутомобила.

У односу на прошлу, а нарочито претпрошлу годину, Гучи се враћамо, каже директор Културног центра Зоран Пантелић, што улива наду да ће фестивал који је симбол наше традиције младе генерације наставити. Програми као што су концерти косовско-метохијског ансамбла „Вена” из Грачанице и КУД-а „Абрашевић” и КУД-а „Бранко Крсмановић били су, због раскоши колора ношњи, најфотографисанији на друштвеним мрежама, а таква слика послата у свет довешће га у Србију поново, додаје.

Ипак, оцена новинара и организатора јесте да је навише пажње привукло такмичење седам оркестара омладинских трубача које никада до сада није изазвало такав жар и пажњу публике. Прво место освојио је једанаестогодишњи Матеја Станисављевић из оркестра „Весели момци” из Власотинца, који је расплакао публику својим звуком, заједно са још млађим другарима, великим надама света труба. За најбољи оркестар проглашен је „Драгачевски подмладак”.

После вишебоја у старим дисциплинама, јуче је опет одржан културно-уметнички програм, који је кулминирао јубиларним концертом женске мајсторице трубе Данијеле Веселиновић за њених 20 година у Гучи, а он је окупио и госте из Чилеа, Аргентине, Мађарске, Немачке, Македоније... Она је, са виолинисткињом Јеленом Урошевић и фрулашицом Недом Николић позвала на разбијање предрасуда о предности мушких солиста у музици. Концерт су зачинили највећи мајстори Гуче и сви прошлогодишњи победници. Трубач Стефан Младеновић, освајач Прве трубе 2015. и 2018. и унук Бакије Бакића, обећао нам је, као успомену на деду, да ће освојити и трећу титулу како бисмо списак мајстора Сабора на улазу у Гучу следећи пут фотографисали употпуњен његовим именом. Горан Антешевић и Љубиша Шолајић из Цеља фотографисали су се у то име са њим у мајицама са ликовима најбољих мајстора. Придружио им се и Драган Јовановић, најбољи на Првом сабору трубача одржаном 1961. године.

Етно-програм Гуче завршен је старом драгачевском свадбом, уз звуке трубе из времена у којима су је стари ратници овог краја као сувенир доносили са бојишта. Саборска врата, изрека је Драгачеваца, отворена су на све четири стране света.