И суперхероји плачу
Грег Поповић је харизматичан, али ауторитативан и строг тренер. Када је време за емоције, он ће их прикрити неком шалом. Међутим, у ноћи између суботе и недеље, приликом пријема у Кућу славних, тренер са највише победа у историји НБА је неколико пута прогутао кнедлу и застао током говора.
Први пут када се захвалио Џерију Коланђелу што му је испунио сан да водим репрезентацију на Олимпјским играма у Јапану, 2021. Други пут када је поменуо покојну супругу. Трећи пут... Једва је задржао сузе и пре тога, док му се Беки Хемон, легенда женске кошарке али и дугогодишња асистентица Поповића у Спурсима, захваљивала на помоћи да и она дође до тога да буде део Генерације 2023. која је ушла у кућу у Спрингфилду.
А генерација је паклена!
Зашто смо почели од Поповића. Осим што вероватно и јесте највећи од свих, зато што је његов зид најтеже пробити.
На фотографијама које видите су гиганти игре под обручима, велики шампиони на свим нивоима... Суперхероји! Уплакани, јер је ово врхунско признање за сав труд који су уложили. Осим Поповића и Хемон, победничке говоре су, са кнедлама у грлима, држали Дирк Новицки, Тони Паркер, Пау Гасол и Двејн Вејд.
Поповића, тренера који је најдуже на месту једног клуба у свету спорта, у Кућу су увели његови момци. Мајстори са којима Поп, као тренер Сан Антонија, освајао титуле. Укупно пет. Квартет становника у Спрингфилду чинили су Дејвид Робинсон, Тим Данкан, Ману Ђинобили и, најсвежије примљени, Тони Паркер.
Двејна Вејда, највећег играча у историји Мајамија, увео је његов идол, Ален Ајверсон. Да, играо је Леброн Џејмс на Флориди, освајао и Шекил О'Нил, али једини прави капитен, лидер од првог дана и човек са три тутуле у дресу Хита је Вејд.
- Ко би рекао да ћу бити у истом тиму са Дирком – насмејао се „Флеш“ на помен човека са којим је водио жестоке битке и често није скривао нетрпељивост. - А ово је један од највећих тимова у којима сам био. Хвала вам!
Пре него што ће препустити подијум, Вејд је поделио емотиван тренутак са оцем.
И Дирк Новицки је, током обраћања родитељима на немачком језику, поклекао. Немца су у Кућу славних увели Џејсон Кид и Стив Неш, плејмејкери који су играли уз чудесног стрелца али који нису, како је он шалећи се рекао, тада били у најбољим играчким годинама.
Тонију Паркеру су пут у Кућу славних показали Тим Данкан и Ману Ђинобили. Француз се сит нашалио током говора, али је и он „пукао“ када се захвалио оцу на подршци. У његовом „углу“ седео је, између осталих, Тијери Анри, славни фудбалер и велики Паркеров пријатељ.
- Понављам ово деци: ако некоме испричаш свој сан и тај ти се не насмеје, твој сан није довољно велики. Мени су се смејали. Али, ко се сада смеје – поручио је Француз, рођен у Белгији, од оца Американца и мајке Холанђанке.
Занимљиво је да је Пауа Гасола, изванредног Шпанца, у Кућу славних увео Тони Кукоч. Сјајни центар је на тај начин послао и поруку колико су значајну улогу одиграли људи који су први пробили лед прешавши Атлантик.
- Да ми је неко рекао, када сам био мали, док сам одрастао у градићу, да ћу некада не само упознати Тонија Кукоча, већ и да ће ме увести у Кућу славних, никада не бих веровао. Тони је био велики играч, инспирисао је толико европских играча. Мене је инспирисао. Мислио сам да ћу бити крило, као он, али сам наставио да растем – рекао је Гасол и посебно се захвалио свима који су утабали пут интернационалцима у НБА:
- Долазим из Европе и желим посебно да истакнем прве који су дошли овде, прешли Океан и опробали се. А онда и отворили врата за неке као што сам ја. Фернандо Мартин је био први Шпанац у НБА, Дражен Петровић, Шарунас Марчуљионис, Детлеф Шремпф, Арвидас Сабонис, Тони Кукоч, Владе Дивац, Дино Рађа, Рик Смитс... Невероватни играчи. Хвала свима.
Беки Хемон су увеле Шерил Свупс и Тереса Ветерспун, а она је део говора посветила – Грегу Поповићу:
- Поп, знам да ниси имао намеру да будеш храбар када си ме ангажовао, али си урадио нешто што нико никада није у професионалном спорту.
И ту је Поповић морао да прогута велику кнедлу. Емотивно је то вече било.
Паркер: Да нисам освојио злато, каријера не би била успешна
Тони Паркер је посебно желео да истакне важност државног тима:
- Пре две седмице смо славили десет година од једине златне медаље са репрезентацијом Француске. Диван осећај. Увек сам говорио да ако не освојим ништа са репрезентацијом, каријера ми неће бити успешна. Толико сам био опседнут да освојим злато. И истина је, понекад сам желео да Пау Гасол није рођен, јер бих освојио више злата. Али, он ме је гурао да се увек враћам у државни тим – рекао је генијални плејмејкер.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


