У Србији већа потрошња пилећег него свињског меса

Просечни становник Србије годишње поједе 16 килограма свињетине, док је у Европској унији тај просек 31,8. Код јунетине је ова разлика у потрошњи још драстичнија. Домаћи потрошачи употребе око четири килограма, а у ЕУ готово двоструко – 10.

Ово је отприлике једнак однос и код коришћења јагњетине – 3,5 килограма наспрам осам, показују подаци које је на основу информација из надлежних министарстава и званичне статистике недавно објавила Привредна комора Србије (ПКС) и односе се на потрошњу меса у прошлој години.

И раније су аналитичари и истраживачи у агросектору упозоравали да се свака стратегија у овој области мора заснивати пре свега на аналитици, односно истраживању које би усмерило државну политику субвенција у правом смеру.

А на шта ово истраживање указује?

Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство у ПКС, наводи да ови подаци о потрошњи меса у Србији, иако најновији, нису показатељ само за 2022. већ да неколико година уназад постоји такав тренд.

– Једина новина је да су по потрошњи меса у Србији прво место заменили пилетина и свињетина. Раније се годишње конзумирало 18 килограма свињског меса, а 16 пилећег, а сада је обрнуто – наглашава наш саговорник.

Осим ниже цене пилећег меса разлог је и то што се пилетина брже припрема, а одличан је извор протеина.

Упитан да ли очекује да ће појава и ширење афричке куге свиња утицати на пад потрошње или несташицу, Будимовић одговара да је тешко замислити да у 21. веку нечега недостаје на тржишту.

Треба пре да размишљамо, напомиње, како да сачувамо наше стадо. Чињеница је да се цела Европа бори с овом болешћу и да је већ познато да је и тамо мањи број животиња, што значи да ће на располагању бити мање свињског меса за потрошњу.

– Увозимо највише свињског меса и за првих шест месеци ове године увезено је око 15.000 тона у вредности од 52 милиона евра. Имамо довољне количине јунећег, јагњећег и овчијег и то одличног квалитета – каже Будимовић.

Додаје да је та количина готово једнака као прошле године, али да је износ новца увећан са 36 на 52 милиона евра, јер је увозна цена била већа за око један евро по килограму у исто време 2022.