"Инекс" намерно урушаван

"Инекс-Интерекспорт" је један од некадашњих спољнотрговинских гиганата коме одавно не цветају руже. Стечај је уведен у неким његовим деловима, а у некима је укинут, јер је био неоснован. Међу запосленима, садашњим и бившим, влада уверење да је "Инекс" жртва стечајне мафије. Оптужени су у притвору, а суђења су почела.
Челни људи фирме, и поред неколико узастопних новинарских позива, нису били спремни да говоре о томе шта је од "Инекса" остало. Правдали су се презаузетошћу или службеним одсуствовањем.
До распада велике државе, а посебно у доба клириншког начина плаћања, "Инекс" је био једна од већих спољнотрговинских кућа. Централа фирме била је у центру Београда у палати од 20 спратова, а пословна мрежа предузећа и пословних јединица широм земље и света.

"Инекс" је улагао у производна предузећа и био значајан замајац домаћој производњи и развоју неразвијених региона у Србији. Наши саговорници који су деценије радног стажа прикупили у "Инексу", а желели су да остану анонимни, кажу да им је са ове временске дистанце јасно да је и овај гигант свесно урушаван због велике вредности имовине. Кажу да су се запослени у "Инексу" могли изборити са пословним проблемима, али против разних, у првом тренутку, слабо видљивих сила које их вуку низбрдо – били су немоћни.

Санкције су доста исцрпле "Инекс", али много више околност да су сва његова предузећа у иностранству морала бити пренета на физичка лица односно појединце. Створено је погодно тле за злоупотребе, па је тако велики капитал фирме, нарочито од реекспорта нафте и инвестиционих послова у иностранству волшебно нестао. Тада актуелно пословодство емитовало је комерцијалне записе у великој вредности, а при том није обезбедило покриће за повраћај средстава инвеститорима у земљи.

То су разлози због којих је "Инекс" из периода економских санкција изашао са великим дуговима према инвеститорима, као и према извођачима инвестиционих радова. На апеле запослених, да се покрене истражни поступак, нико од надлежних није озбиљно реаговао. Излаз је нађен продајом акција у једној заједничкој фирми и исплаћени су готово сви доспели дугови, после чега је фирма могла лакше да дише.

Запослени за садашње стање у фирми криве Горана Кљајевића, бившег председника Трговинског суда. "Инексова" фирма у чијем је саставу палата од 20 спратова у једном тренутку је водила два судска спора. Један од 1,5 милиона долара који се више година водио на штету фирме, а други у многоструко вишем износу – у његову корист. Суд је, међутим, напречац прво донео пресуду у спору вредном 1,5 милиона долара на штету фирме, а одуговлачио је са пресудом у корист "Инекса".

Суд је при том одбио предлог тадашњег директора матичне фирме да преузме и измири дуг у целости или да се обавеза пребије из потраживања по другој пресуди. Дакле, извори за измирење дуга су постојали, али не и добра воља суда, па је "Инексова" фирма у оквиру које је зграда од 20 спратова и велика потраживања, вишеструко већа од дуга, по пресуди била блокирана и уведена у стечај.

Недуго затим уведен је стечај у још једну "Интерекспортову" фирму због незнатног дуга од неколико хиљада долара, а она је потраживала више од 20 милиона долара од "3. маја" из Ријеке, које није могла да наплати због санкција.

И најзад, готово истовремено је уведен стечај у још једну "Интерекспортову" зависну фирму, потом је дошла ликвидација, па стечај и у матичну фирму, иако је она ликвидна, али се у оквиру ње водила сва преостала имовина фирме.

Судским одлукама стечај и ликвидација су укинути у обе фирме као неосновани. Може се само претпоставити каква је штета нанета "Интерекспорту" због насилног прекида рада који је трајао више од 14 месеци у његовим двема фирмама.

Бившем председнику Трговинског суда није успело да матичну фирму са њеном имовином задржи у стечају, упркос одуговлачењу са поступком. У међувремену покушао је да неколико атрактивних и великих објеката у Београду који припадају матичној фирми пренесе на фирму која је остала у стечају, како би њима стечајна мафија могла несметано располагати.

На терет Кљајевићу запослени стављају и да је директно спречио "Инекс" да се приватизује тако што је матичну фирму увео у ликвидацију. Бивши председник Трговинског суда у Београду и неки припадници стечајне мафије су на оптуженичкој клупи.

Збуњује што се "Инекс-Интерекспорт" и даље спутава у приватизацији. Запослени су незадовољни и ставом Агенције за приватизацију која, по њима, онемогућава матичну фирму "Инекс-Интерекспорт" да се приватизује, како би, по мишљењу радника фирме, пала у стечај, а њена материјална добра купила испод цене.

-----------------------------------------------------------

Огромно богатство

Економски институт из Београда је средином 2002. године, по најнеповољнијој књиговодственој вредности, проценио да је само непокретна имовина "Инекса" у земљи вредна више од 50 милиона евра, док је тржишна вишеструко већа.

На пример, "Инекс" је власник двадесетоспратнице у Улици 27. марта бр. 69 у Београду, затим зграде у Француској бр. 12, у Рајићевој, виле у Улици Андре Николића на Дедињу, "Инекс градске кафане", неколико локала у најужем београдском центру, све укупно око 25.000 квадратних метара.

Поред тога, "Инекс" је власник три хотела на Брезовици, укључујући и тамошњи ресторан "Брвнара", затим хотела "Златна обала" у Сутомору, "Дрина" у Бајиној Башти, хотела "Тара" на Тари, као и пословног простора у свим главним и већим градовима бивше СФРЈ.

Међутим, ово предузеће је и власник непокретне и покретне имовине у иностранству, којом је располагало 36 предузећа и представништва широм света. И све то није довољно за плаћање мањих дугова, или је, можда, управо та имовина довољан разлог за даље растакање те велике куће.