Миле на пркосима

Све указује да је међународна заједница уз помоћ Сарајева коначно изгубила стрпљење и одлучила да обузда и заустави „национално благо Срба”, како себе назива Милорад Додик, чија је политика загађени скуп претњи сецесионизмом, провокација, конфронтација, сукоба и псовки.

Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло је оптужницу против председника Републике Српске и в. д. директора „Службеног гласника” Милоша Лукића, који се терете за кривично дело неизвршавање одлука високог представника Кристијана Шмита.

Вечити рат између Додика и колекције високих представника, током кога су обе стране тврдиле да ће другој видети леђа, достигао је нове врхове. Додику прети казна од пет година затвора и забрана обављања политичке функције.

По обичају свих аутократа, Додик је напад на себе идентификовао са нападом на Републику Српску и сав српски народ. Не би да неко помисли да је он мета због политике коју води. Потом је кренуо у максималну хомогенизацију и, нервозан какав јесте, одмах појачао своју витриолску, непристојну и бахату реторику.

Удружење новинара БиХ позвало је да се истраже претње „неконтролисаног беса” који је Додик недавно испољио нападајући новинаре четири телевизије као „рушитеље Републике Српске”. Сви који га нападају су непријатељи, а притисцима, каже Додик, је циљ да се ослаби поверење српског народа у институције. Можда је и у праву. Он одавно има амбицију да представља све институције РС.

Свог омиљеног „љигавца”, америчког амбасадора у Сарајеву, оптужио је да стоји иза „срамне” оптужнице. „Мајкл Марфи је човек који сваки дан смишља шта ће радити против Срба”, тврди Додик и проширује листу британским шпијунима, сарајевским медијима и домаћим издајницима. Канцеларија високог представника ограничила се на коментар да нико није изнад закона.

Да ли западне дипломате стоје у сенци иза оптужнице човека који је већ на листи вашингтонских и лондонских санкција? Вероватно да. Свако користи своје канале утицаја. Додик не види ништа проблематично у томе што је одмах затражио помоћ пријатеља. Њему је најважнија солидарност са ауторитарног Истока.

„РС никад није имала више пријатеља спремних да нас разумеју. То што Немачка и друге земље тог дела света имају негативан однос према Републици Српској, то није ништа ново”, рекао је најављући до краја године сусрет са председником Кине Си Ђинпингом и ново виђење са Владимиром Путином.

„Руска газета” објавила је опширан текст у коме кривично гоњење Додика описује као „још једну опасну провокацију”. „Циљ Англосаксонаца је јачање деструктивних процеса у Европи, спречавање приближавања ЕУ и Русије, консолидација руских ресурса и европских технологија и формирање нових субјеката глобалне конкуренције.”

Добио је подршку хрватског председника Зорана Милановића и мађарског премијера Виктора Орбана. Председник Србије Александар Вучић је раније рекао да је „веома забринут”, да се плаши да су странци поводом БиХ донели одлуку да „иду веома жестоко” и да је тамо „у току велика и тешка криза”, али није се супротставио подизању оптужнице. Вучић има редовну комуникацију са представником Шмитом, а у априлу је озбиљно изнервирао Додика када је у Београду конферисао са амбасадорима Кристофером Хилом и Марфијем.

Општа мобилизација по Српској је у току. Сви се готово патетично утркују да се солидаришу са вођом коме зли странци раде о глави. А он, њен управитељ, неки кажу и власник, не одустаје од своје месијанске мисије да „сруши Босну”. Иако је у последње време нешто ублажио ставове. То иде циклично,

Потврђујући ини пут да трипартитни начин одлучивања, уз право вета, Босну вековима може да држи у оковима блокада и функционалне парализе, допломате БиХ из редова српског народа одмах су пожурили да подрже свог шефа.

Амбасадори и генерални конзули у поруци истичу да „кораци које предузимају САД, Велика Британија и поједине земље ЕУ подривају уставни поредак БиХ”. „Реч је о тиранији и стању најсличнијем окупацији”. Прилику да се огласи није пропустио ну велики Додиков јаран, Емир Кустурица.

Редак глас мирноће дошао је од Игора Црнадака, шефа посланичког клуба Партије демократског прогреса, који је рекао да председнику неће отежавати ситуацију, али ако је циљ да се од Додика прави „света крава” у томе неће учествовати. „Није он никаква светиња. Једина светиња је РС, њена територија, народ, надлежности и институције.”

Покушавајући да се избори на правном плану, председник Српске сада је на тужбу узвратио кривичном пријавом против тужиоца Тужилаштва БиХ, а Додикову одбрану преузео је београдски адвокат Горан Петронијевић, коме је донедавно био забрањен улазак у БиХ јер је представљао претњу по националну сигурност.

Одмах је формиран тим за одбрану двојице оптужених, који ће, ако затреба, ићи и у Њујорк да Уједињене нације подсети да представник Шмит није потврђен у Савету безбедности, да најгрубље гази Дејтонски споразум, руши Устав БиХ и крши Повељу УН. Пошто свог најславнијег клијента, Радована Караџића, није спасао казне доживотног затвора, адвокат Петонијевић можда ће овога пута бити успешнији.

Удружење жртава и сведока геноцида огласило се ироничном поруком: „Надамо се и желимо му успех онакав какав је имао са својим брањеником Радованом Караџићем.” Додик се не обазире. Не жали новца у нади да ће коначно неко раскринкрати „фарисејску” политику и правду Запада. А ко би други, него он?