Много изазова у банатској Сахари

Панчево – У Јужном Банату, између Дунава и западних падина Карпата, и на северозападу до села Владимировац и пута Београд–Вршац, простире се Делиблатска пешчара, специјални резерват природе прве категорије, од изузетног значаја за Републику Србију. Највећа европска континентална пустиња, настала током леденог доба од моћних наслага еолског песка, обухвата близу 35.000 хектара, елипсастог је облика са динама високим и до 200 метара, које је обликовала кошава, и окружена плодним лесним пољопривредним површинама. Овде влада умерено континентална клима, а одсуство површинских водотокова и пешчана земљишта условила су особене животне заједнице издвојене у посебну биљно-географску област Делиблатикум.

Човек овде вековима ради на везивању живог песка, те су данас најзаступљеније шуме багрема, местимично помешане са тополом, у којима обитава око 900 врста виших биљака, од којих су многе реликти, раритети и врсте које постоје само у Панонској низији. Једино овде у Србији се могу наћи банатски и степски божур, панчићев пелен, шерпет и коцкавица дегенова, бадемић, пешчарско смиље и клека – једини самоникли четинар ове низије, па и преко 20 врста орхидеја. У тако јединственом мозаику екосистема, међу реткостима фауне истичу се пустињски мрави, мрављи лав, и из групе најугроженијих банатски соко, орао крсташ и орао кликташ, те степски скочимиш, текуница, слепо куче, степски твор, а за неке од њих пешчара је и једино станиште у Србији.

„Лабудово окно”, које обухвата 2.500 хектара мочварних терена обале, аде и реке Дунав, од 2006. на листи је влажних подручја Рамсарске конвенције. Те воде богате рибом и мрестилишта на континенталном делу пешчаре привлаче 180, а на дунавском 220 врста птица, од чега 170 врста гнездарица, због чега је резерват од 1989. године проглашен за међународно значајно станиште птица (ИБА). Такође, у резервату је установљено ловиште на 31.000 хектара, познато по јеленској дивљачи, срнама, вуковима и дивљим свињама. Криволов је нажалост присутан, док контролу обавља шест ловочувара. По подацима ЈП „Војводинашуме”, управљача подручјем више од две деценије и оперативца на терену Шумског газдинства „Банат” Панчево, у 2022. години поднета је једна кривична пријава против познатог и једна против Н. Н. лица, а ове још једна кривична пријава, такође против непознатог починиоца.

Изазова у банатској Сахари има још. Највећи су, како за „Политику” наводи управљач, зарастање травних површина, спонтано ширење багрема и четинара на чистинама, одумирање традиционалног сточарства, нестанак осетљивих врста и станишта и повећање опасности од пожара. Недостаје и више еко-туристичких садржаја, али је зато присутна илегална и неконтролисана вожња квадовима, крос-моторима и џиповима. У овом јавном предузећу кажу да треба још више радити на ревитализацији станишта и успостављању мозаичности предела, важног за очување аутохтоних раса и на праћењу квалитета амбијенталног ваздуха.

Као последња и највећа оаза пешчарско-степске, шумске и мочварне вегетације, СРП „Делиблатска пешчара” је један од најважнијих центара биодиверзитета у Србији и Европи и најзначајније степско подручје код нас. Стога резерват јесте и јединствен научни полигон са мултифункционалним Едукативним центром „Чардак” и истоименим школско-рекреативним центром. Природне карактеристике и јединственост банатске пешчаре полигон су и за рекреацију, риболов, наутички, а пре свега еколошки туризам. Зато је све више „испресецана” пешачким и стазама за бициклистичку (офроуд) вожњу и кондиционо трчање. Овде се долази на одмор, па и живи у неколико викенд-насеља, у којима цене објеката последњих година расту.

У ЈП „Војводинашуме” за наш лист наводе, да су послови у континуитету стално очување и ревитализација највреднијих простора биолошке разноврсности, уз усклађивање са шумарством и ловством, унапређење заштите птица грабљивица, а требало би и јаче подржати традиционални начин коришћења простора – пашарање, кроз узгој аутохтоних раса, као и пчеларство, лековито биље, виноградарство. Треба радити и на управљању и мониторингу посебно значајних врста у међународним и националним оквирима, па и развијати информативно-пропагандне активности, како би подручје било део међународних пројеката заштите и одрживог развоја и стимулисати научна истраживања примењива у заштити природе.