Промењен „лични опис” Копаоника

Копаоник – Кад неко само петнаестак година проведе на Копaонику, попут Срђана Симовића, магистра шумарства и извршног директора за заштиту и развој Националног парка „Копаоник”, он својим чулима и без увида у научноистраживачке радове примећује да ова планина није иста као пре тек једне деценије. То наш саговорник потврђује и конкретним подацима о климатским променама и људској похлепи, напомињући да је протекле зиме на Копаонику било забележено свега 24 снежна дана, што је најмање у протеклих 19 година, да је просечна висина снега била 37,4 центиметра, а просечна годишња температура са 2,9 степени до 1994. године у потоњем периоду порасла је на 4,9 степени. Шта то значи и какве се даље последице могу очекивати у поменутом националном парку од око 12.000 хектара?

– Ова планина представља значајно место за везивање угљеника, па самим тим и за ублажавање климатских промена. Међутим, већ су приметне промене флоре и фауне. Долази до миграције, померања, како на шумским и ливадским екосистемима. Рецимо, буква и јела се пењу навише, а посебно смрча која је услед суше ослабљена и угрожена нарочито од инсеката поткорњака, који су све присутнији и на већим надморским висинама. Ту све дуже, уместо сељења пред зиму у ниже пределе, остају папкари, попут срнеће дивљачи и дивљих свиња, а током лета на висинама које нису њихово природно станиште примећено је веће присуство змија и гуштера – тврди Симовић.

Он се осврнуо и на утицај климатских промена на само скијалиште, па наводи пример да се на Копаонику, на висинама изнад 1.500 метара, већ граде системи за вештачко оснежавање стаза.

– Стога поред скијања треба размишљати и о бржем туристичком развоју Копаоника у области летњег туризма, јер ова планина ће увек бити такозвана ваздушна бања – истиче Симовић.

Но, овде је летња туристичка сезона већ годинама поприлично скромна. Уместо гостију туристичко насеље је сваког лета препуно грађевинских радника, машина, шута... Граде се хотели, виле, кафићи... Многи објекти ничу нелегално, а о њиховом опстанку сведочи и пример немоћи државе, рецимо у познатом случају кафића од хиљаду квадрата на Сувом рудишту. Гради се и овог лета, и то у самом центру туристичког насеља. Та пребукираност свакако, посебно зими када је овде борави и по двадесетак хиљада људи, утиче на промену климе.

А, подсећања ради, још 2000. године урађен је такозвани санациони план за Копаоник. То је подразумевало легализацију постојећих „дивљих” објеката уз наплату дажбина или рушење и – заустављање градње. Онда је свака следећа изабрана власт најављивала сличну намеру, али од свега тога не би ништа.

– Тачно је, гради се и даље, мада у последње време готово да нема примера нелегалних радова. Међутим, Просторни план посебне намене често се мења, па се сходно томе од ресорног министарства добијају дозволе. Ми само контролишемо да ли се изводе радови према тим решењима. Иначе, сваки наш план одавно садржи препоруку да се обустави даља градња на Копаонику. И ту није проблем само подизање објеката већ и чињеница да у складу с тим није развијана одговарајућа комунална инфраструктура, наравно и о трошку градитеља. Тако смо дошли у ситуацију да постојећи водовод и канализација немају довољан капацитет, јавља се и проблем одлагања отпада, недостатак паркинг-места... Добро је што се сада ради на новој канализационој мрежи, па загађена вода више неће ићи у Бистричку реку или изливати се у самом насељу. Али, понављам, овде градњу треба ограничити – наглашава Бојан Миловановић, директор Националног парка „Копаоник”, изражавајући наду да ће, рецимо, планирана изградња неколико гондола из подножја планине до врха утицати на смањење притиска инвеститора у погледу градње у самом центру скијалишта.