Породични кутак за децу без одговарајуће родитељске бриге

У готово полувековној историји у Дечјем селу „Др Милорад Павловић” у Сремској Каменици збринуто и у одрасле људе одгајено скоро две хиљаде малишана. Овај сигуран кутак настао је у великој светској породици СОС Дечјих села, која данас има више од 200 чланица тог типа у 134 земље и брине о око 74.500 деце и младих. Било је још покушаја оснивања оваквих заједница код нас, али је једино ова опстала.

Те 1975. године одјекнула је вест да је ово српско село отворено као стото у свету и прво у источној Европи, а отворила га је прва дама некадашње Југославије Јованка Броз, како би у њему помогли деци без одговарајућег родитељског старања и пружили им срећно детињство.

Садашњи директор села Мирко Јанкелић, дипломирани социјални радник, истиче да је цео комплекс израђен на предлог великог хуманисте и борца за дечја права др Милорада Павловића, тадашњег секретара за социјалну политику Војводине, по коме је и назван. Уређен је као и друга светска Дечја села на темељним вредностима СОС Киндердорф организације, односно на одговорности, истрајности и превасходно посвећености младима, утемељеним на учењу аустријског филантропа Хермана Гмајнера, који је у почео да гради ову светску породицу 1949. године.

Јанкелић за наш лист појашњава да је поента села да деца која су у њему, а има их стотину, живе уз осећај да бораве у породицама. Смештени су у десет, од укупно 13 кућа. У њима је организација постављена тако да свака од њих представља посебну породицу, где су односи између малишана уређени да су усмерени једни на друге, а старији помажу млађе, све до изласка из Дечјег села. Са њима 24 сата дневно бораве васпитачи и неговатељице, или теткице како их деца зову. Бригу о малишанима 365 дана у години, уз мултисекторску сарадњу првенствено са просветним и здравственим стручњацима, и мултидисциплинаран приступ воде васпитачи, али и стручњаци различитих профила од социјалних радника до педагога, психолога, дефектолога... Третман се за свако дете посебно планира заједно са центрима за социјални рад, јер је од оснивања Дечје село умрежено у систем социјалне заштите Републике Србије.

– У току године успевамо да деци и младима из села омогућимо летовања, зимовања и разне друге екскурзије и летње кампове спортског типа, излете и сличне разоноде како у селу тако и изван њега. Само у току прошле године оставарили смо око 2.000 ноћења и пропутовали више од 10.000 километара. Нема детета у селу које није негде путовало – истиче поносно Јанкелић.

Село је и пре педесетак лета, као и данас опстајало захваљујући великим химанистима и дародавцима. Подршка и материјална помоћ стижу од многих грађана и државних организација, а Јанкелић напомиње да су крај ових малишана у Сремској Каменици живели и стварали највећи добротвори који су свој живот и имовину посветили хуманитарном раду и деци. Један од њих кога помињу на сајту јесте и песник Јован Јовановић Змај.

– Дечје село финансирано је из буџета Републике Србије, а то не може да покрије све потребе малишана које су разноврсне – истиче Јанкелић.

Потврђује да је списак дародаваца села подугачак, све до њиховог омиљеног добротвора данашњице, недавно преминулог фудбалера и тренера Синише Михајловића, коме су на сајту организације посвећени многи текстови, у којима се види да је од младости и првих успеха користио сваку прилику да код њих наврати, поздрави житеље села и упути им помоћ.

Иначе, Дечје село налази се у најлепшем делу старог парка Сремске Каменице, наслоњено на обалу Дунава, на површини од три хектара Националног парка „Фрушка гора”. Амбијент је архитектонски уређен тако да ствара осећај парка природе са два низа сликовитих кућица, складно композицијски поређаних у круг.

Поред овог матичног дела у Каменици, у коме се у три куће налази и управа, село у Новом Саду поседује десет комфорних станова. Тај простор је намењен младима који су на путу осамостаљивања или студирају. Сви издвојени објекти добијени су од донатора или тестаменталним наслеђем, а део су програма „Становање уз подршку”, који је први ове врсте осмишљен у нашој земљи 1995. године. Он омогућава младима који су дуго година боравили у селу а завршили средњу школу или наставили школовање да се постепено осамостале.

– Овај програм подразумева две године егзистенцијалне и психолошке подршке до самосталног организовања живота који се базира на вредностима сопственог рада. Младима пружа и овладавање важним вештинама попут полагања возачког испита, завршетка школа страних језика и компјутерских програма, како би се лакше запослили. Почео је скромно са једним станом који је био поклон, уследила је подршка међународне организације Дечјих села и грађана Новог Сада, захвајујући којој сада у граду имамо 28 места за наше омладинце – истиче директор Мирко Јанкелић.

Уз то, Дечје село поседује и викенд кућу недалеко од града, на Стражилову, у којој у току целе године организују програмске активности за своје штићенике.