Фронтални притисци на српске „црвене линије”

Колективни Запад појачава притиске на председника Александра Вучића са циљем да Србија промени своју суверенистичку политику, тј. да промени досадашњи геополитички правац који, пре свега, подразумева војну неутралност и очување добрих односа с нашим традиционалним пријатељима. Иако је Србија на европском путу, наша земља није спустила рампу Москви, нити је прогласила кинеске инвестиције за неприхватљиве. Као крунски доказ да се наша земља определила било би увођење санкција Русији, али и померање наших „црвених линија” када је реч о Косову и Метохији, што би значило незванично признање независности јужне српске покрајине, али и прихватање да се Република Српска сведе на празну љуштуру без имовине и конкретних надлежности предвиђених Дејтонским споразумом.

Председник Вучић не одустаје од своје политике и даље држи баланс између Запада и Истока. То је и разлог зашто се притисци појачавају, а један од разлога је и то што су се променили актери на Западу. То више нису лидери са стрпљењем Ангеле Меркел, нити је то Доналд Трамп, који је показао да има слуха за компромисна решења која могу да буду прихватљива за обе стране. Од Вашингтона, до Берлина и Париза, тамошњи лидери под сенком украјинског рата желе да реше косовско питање. Евидентан је појачан ангажман свих актера, а наравно да притисци иду према председнику Вучићу као кључном политичком актеру који одлучује у Србији.

Запад примењује палету различитих притиска. Од писма америчких, британских и европских парламентараца, који од Запада траже промену политике према Београду, па преко различитих новинских написа у којима се државни врх Србије, без конкретних доказа, повезује с криминалним круговима и оптужује за ауторитарност. Ипак, чини се да највише главобоље задаје понашање премијера привремених приштинских институција Албина Куртија, коме се гледа кроз прсте за све што ради последњих месеци, а посебно на брутално насиље над Србима на Космету. Већ у септембру се очекују нови и увек мучни разговори у оквиру дијалога с Приштином, али и заседање Генералне скупштине Уједињених нација, где се ове године очекује већа „гужва” него раније.

Западни дипломата из Брисела наводи да се стиче утисак да се Курти понаша као да има подршку неких представника међународне заједнице за даљу ескалацију ситуације на Косову. Каже да је више него јасно да сви досадашњи напори Америке и САД нису донели никакав резултат. „Не могу да се отмем утиску да се косовски премијер Курти понаша као да је из Лондона и Берлина добио сигнале да може да иде даље у ескалацији ситуације, све до отвореног заговарања ’велике Албаније’. Због тога све што он ради може да се протумачи као један од тих инструмената притисака на Вучића”, наводи овај дипломата, који није хтео да га именујемо.

Председник Александар Вучић најавио је још прошле недеље велике и тешке притиске на Србију, посебно по питању санкција Руској Федерацији. Како каже, вероватно најтеже до сада. „Желе да ме изолују. Погледајте медије, сви су постали Американци или Руси, нема Срба. Гледају да ме у потпуности изолују, да сви почну суштински да раде за неке друге силе не би ли приморали Србију да промени политику. Ситуација у Украјини је таква да је јасно да Русија не може лако да се победи на бојном пољу. Многи су очекивали да ће Украјина с лакоћом победити, од тога нема ништа. Очекујем велике и тешке притиске у погледу политике према Русији. Управо због тога ће нас доста притиснути”, рекао је Вучић.

Ове притиске, најтеже до сада, председник очекује наредних дана и недеља и додаје да ће Србија покушати да очува своју позицију. „Пред нама је најтежи период, биће већа гужва него икада. Очекујем да ће се много тога решавати у наредних месец дана. Даћемо све од себе да наставимо да водимо политику какву водимо”, рекао је председник и додао да је политика стварања „велике Албаније” процес који ће се наставити и да Курти неће да стане. Каже да Запад не интересује прича о „великој Албанији” јер су ти „лоши момци њихови момци”.

Адвокат Горан Петронијевић подвлачи да се сви ти фактори фронталних притиска на Београд не могу посматрати одвојено, већ су сви повезани и саставни део једног плана за дављење Србије. За „Политику” каже да је циљ да се Србија сатера у ћорсокак да би се натерала да испуни одређене ствари које би је у потпуности оставиле саму. „Циљ је да се Србија доводе до међународног стања потпуне усамљености, како је то било 1999. године, и онда би могли да јој раде шта год хоће. То је суштина тог плана, у оквиру кога постоје одређени правци – КиМ, Република Српска – и да се уведу санкције Русији. Ниједна од тих ствари се не може самостално посматрати, ни појединачно третирати. Са сваким од тих фактора, уколико би Србија попустила, истог тренутка би ослабила своје позиције и на свим осталим. Коначни циљеви су признање КиМ, обесмишљавање Републике Српске и остављање Србије без пријатеља, без међународног угледа и без помоћи”, истиче Петронијевић. Додаје да оно што Запад може да уради, осим константних претњи, јесте изазивање локалних сукоба, пре свега у Босни и Херцеговини и на Космету. Наводи да је то једна од ствари којом они стално прете.

„Сматрам да Србија коначно треба да учврсти своје позиције и појача црвене линије. Стално говоримо о томе и увек их померамо ка себи из разних разлога, као што је на пример покушај деескалације. Свакако да је то један од приоритетних циљева, али чини ми се и да тај део међународне заједнице, који стоји иза њих, то не третира као нашу добру вољу и спремност за преговоре и смиривање ситуације, већ као слабост и страх. И то је очигледан проблем. Требало би размислити у том правцу да ли учвршћивати црвене линије и правити у међународноправном смислу ’мажино линију’”, наводи Петронијевић.

Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност, каже да је јасно да политички Запад појачава притиске на Београд, што се може видети и у контексту дипломатских активности председника Вучића током викенда у Будимпешти и јучерашњих у Атини. За наш лист наводи да је одлична одлука да посети Мађарску јер је садашња власт у тој суседној земљи најбољи „адвокат” Србије у Европској унији и то може да оснажи позицију председника Вучића пред врло тешке и битне разговоре с представницима ЕУ и САД.

„Ако се види ко је био позван на ту неформалну вечеру у Грчкој, може се закључити да је у фокусу пажње, ипак, Србија. Званично је најављено да ће бити речи о европским интеграцијама региона, али мислим да ће то бити маргинална тема, на основу списка учесника и формат скупа. Очигледно је да се појачавају притисци у вези с косметским питањем, статусом Републике Српске и ратом у Украјини”, наводи Карановић. Наводи да председник Вучић има највише дипломатског и државничког искуства, уколико се говори о лидерима европских земаља и да му по дипломатским потезима нема премца. „Колико год медији најављивали да ће то бити горка вечера за председника Вучића, без обзира на тежину разговора и интензитет притисака, сигурно ће успети да изађе на крај с њима”, сматра Карановић.

Својеврсна најава притисака обављена је кроз писма америчких и европских политичара и серију текстова у западним медијима у којима се захтева спровођење оштријег курса према Србији. Бар засада то није званична политика држава Квинте. За десетак дана се завршава и летња дипломатска пауза у Бриселу и може се очекивати снажније настојање да се створе предуслови за наставак дијалога Београда и Приштине, под условом да Курти испуни договорено у Братислави. Пре свега, повлачење специјалних полицијских снага са севера Космета, а до 1. септембра би радна група требало да заврши административни пројекат с упутством за смену градоначелника у општинама на северу КиМ.

Горан Петронијевић наводи да годинама истиче да Курти ништа самостално и на своју руку не ради. Каже да је он обичан западни бот који ради шта му се каже. „Он може да одлучује само толико колико може да притисне мегафон да би се чуло шта он говори, а то што каже је испланирано у одређеним центрима и ништа што он уради није случајно. Они га гурају у то што ради да би стварали тензије, а с друге стране се појављују као миротворци. То је толико провидно да је Курти алатка у њиховим рукама у циљу притиска и довођења Србије у стање потпуне усамљености”, каже Петронијевић.

А искусни дипломата Зоран Миливојевић каже за „Политику” да не треба рачунати да је Србија спремна, без обзира на притиске, да се одрекне главних државних и националних интереса. Наводи да крајем лета и почетком јесени улазимо у период када ће актуелност решавања отворених питања Балкана бити посебно изражени и за Запад је важан тајминг и цурење времена зато што су на пролеће избори у ЕУ, а после и у САД. Очекује притиске по две линије – КиМ, питање Републике Српске и укључење целог региона у западну сферу интереса. Подсећа да над Београдом и Приштином виси француско-немачки план и имплементациони анекс који су усвојиле све земље ЕУ и да је циљ да се оствари до краја године и почетком следеће.

„Циљ је да се што пре обнови дијалог на бази деескалације према захтевима ЕУ. Вероватно ће бити притисака и за приступне преговоре са ЕУ и отварањем нових кластера, али и казнених мера које би могле да укључе економску и финансијску димензију”, каже Миливојевић. Друга линија притисака је у вези с Украјином и санкцијама Русији и тежњом да Србија уђе у западни вагон. Миливојевић наводи и да се српски корпус третира јединствено и да је потпуно јасно да руски утицај који није под контролом Запада пре свега везан за Београд и Бањалуку, због чега се очекује да се Србија и РС прикључе санкцијама Москви. „Треба обратити пажњу на кретања на глобалном плану. Ако дође до проширења БРИКС-а, који води ка дедоларизацији, то би били кључни елементи слабљења западне доминације и то ће сигурно убрзати процесе и притиске да се овај регион што пре реши и да се овај део Европе укључи у западну сферу интереса”, закључује Зоран Миливојевић.