Ухапшена Марија Л. била је дугогодишњи хранитељ

Након смрти четрнаестогодишњег дечака са посебним потребама, који је пао са прозора стана на трећем спрату зграде у Новом Бечеју, полиција је ухапсила шездесетогодишњу Мирјану Л. код које се дечак налазио на хранитељском смештају и која га је оставила на чување пријатељицама како би отишла на одмор. Основно јавно тужилаштво у Бечеју је поводом смрти малолетника покренуло поступак против Мирјане Л. али и против Зденке К. из Бачког Градишта и Љ. П. из Хрватске због сумње да су починиле кривично дело напуштање немоћног лица. Трагедија се догодила свега пар сати након што је Мирјана Л. оставила дечака и кренула на пут, а полиција је ову хранитељку зауставила у Чачку. Како незванично сазнајемо, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова у Новом Саду покренуо је поступак ванредног инспекцијског и стручног надзора у Центру за социјални рад у Новом Бечеју.

У овом центру за социјални рад за „Политику” нису желели да коментаришу овај случај, објашњавајући да је истрага у току. У Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду објаснили су нам да они имају надлежност над хранитељима у Бечеју, док надзор над хранитељима у Новом Бечеју има само Центар за социјални рад у овом граду. Међутим, незванично сазнајемо да је Мирјана Л. била дугогодишњи хранитељ и један од оних који су имали најбољу „репутацију” у Средњобанатском округу, а дечак који је погинуо након пада из њеног стана није прво дете о коме је она бринула. Осим тога, она је дуго година била на челу Удружења хранитеља „Дечји осмех” из Новог Бечеја, па је због свега тога још нејасније како је до ове трагедије дошло, јер је дечак који јој је био поверен на старање имао озбиљне проблеме у менталном развоју и није смео бити остављен без надзора ни у једном моменту. Осим тога, Мирјана Л. је морала да зна какву процедуру мора да испоштује када одлази на одмор или из неког другог разлога оставља дете које јој је поверено на старање.

Наиме, према важећим правилницима, хранитељи имају право на годишњи одмор, али процедура налаже да они о својим плановима морају да обавесте Центар за социјални рад који у договору са хранитељем и проценом стања повереног малолетног или пунолетног лица старатељу може да одреди коме ће оно бити остављено на чување и ко ће се о њему бринути, како би могли да утврде да ли ће адекватно бити збринуто и да ли ће се о њему бринути са дужном пажњом уз све прописане услове које лице коме је поверено дете мора да испуни, поготово када је реч о особама са посебним потребама.

Правилником о хранитељству дефинисано је да оно може бити стандардно, уз интензивну и додатну подршку, ургентно и повремено. Повремено хранитељство примењује се за дете и младу особу са сметњама у развоју или здравственим тешкоћама, које живи у биолошкој или хранитељској породици и које се смешта у другу хранитељску породицу на краћи период у циљу предаха и очувања капацитета биолошке, односно хранитељске породице за даљу бригу о детету и младој особи или превенирања кризних ситуација које могу да угрозе функционалност породице. Повремено хранитељство може трајати неколико часова дневно, од једног до 15 дана у континуитету, односно 60 дана на годишњем нивоу. Осим тога, у неким општинама у Војводини реализује се и пилот-пројекат „повремени смештај” који подразумева да особа блиска хранитељу и детету привремено води рачуна о детету због спречености хранитеља, а стручњаци који воде институционалну бригу о деци претпостављају да се Мирјана Л. определила управо за овај облик смештаја детета, када је надзор о њему поверила пријатељици.

У Србији постоји неколико центара за породични смештај и усвојење који покривају различите округе у нашој земљи – док бројке говоре да је у око 4.000 хранитељских породица смештено око 6.000 деце и младих до 26 година, процене надлежних гласе да недостаје још око 340 породица. Хранитељством се може бавити породица која поседује општу подобност за бављење хранитељством, на основу које добија потврду, односно лиценцу за бављење хранитељством од стране надлежног центра за социјални рад. Хранитељи потписују Уговор о породичном смештају са надлежним центром за социјални рад на основу чега остварују пензионо и здравствено осигурање свих хранитеља, а за свој рад добијају материјалну накнаду, као и материјалну накнаду за издржавање деце.

Месечна накнада за издржавање корисника на хранитељству износи 43.575 динара, а месечна накнада за рад хранитеља који води рачуна о једном детету је 28.021 динар. Осим тога, дете које се налази на хранитељству од државе добија и новац за трошкове превоза, али и џепарац који на месечном нивоу износи 6.545 динара. Сви хранитељи су у обавези да сваке године прођу програм редовне обуке за хранитеље у трајању од десет сати, а хранитељска породица може имати највише троје деце на хранитељству, односно двоје уколико су деца са сметњама у психофизичком развоју. Изузетак од овог правила чине „сиблинзи” – хранитељска породица може имати више од троје деце на смештају ако су смештена деца браћа и сестре.

Осумњичене за напуштање немоћног лица браниће се са слободе

Основно јавно тужилаштво у Бечеју предложило је суду да одреди притвор М. Л. (60) и З. К. (56) из Бечеја и држављанки Хрватске Љ. П. (49), осумњичене за напуштање четрнаестогодишњег дечака са посебним потребама који је 19. августа искочио кроз прозор и преминуо, што је суд одбио. Основни суд у том граду је осумњиченима уместо притвора одредио меру забране приласка, састајања и комуницирања са одређеним особама, потврђено је за Танјуг у том тужилаштву. Осумњиченој која је страна држављанка изречена је и мера забране напуштања Србије без одобрења, као и мера привремено одузимање путне исправе до правноснажног окончања поступка.

Оне се сумњиче да су извршиле кривично дело напуштање немоћног лица.

Р. Д.