Шта је политички покрет

У јавности Србије се од почетка марта помиње оснивање народног покрета за одбрану државе чија би окосница била владајућа Српска напредна странка. У својој изјави почетком марта, председник Александар Вучић дефинисао је покрет као надстраначки, а не антистраначки. Додао је да ће покрет бити отворен и за оне који нису страначки опредељени.

У Србији тренутно постоји више различитих политичких покрета. Из једног је недавно и настала политичка странка. То је, чини се, природан процес – да се група људи сличних, али прилично неодређених интереса удружи у један идеолошки непрофилисан покрет, а да потом из њега израсте политичка странка са јасном идеологијом и циљем. Но, говор од марта ове године очигледно има на уму једну другу форму али под сличним именом. Наиме, посреди је процес оснивања покрета у чијем би саставу била тренутно највећа странка (а можда и више њих), уз позив и свим грађанима без обзира на њихову страначку припадност. Дакле, овога пута се најављује обрнути процес – једна структурално развијена организација треба да постане део шире организације.

Политички покрети најчешће настају у тренуцима бурних догађаја који снажно утичу на општеприхваћене друштвене вредности, при чему су таквог интензитета да захтевају окупљање што већег броја људи и организација који ће моћи да се усмере ка остваривању одређеног циља или одређеног интереса. Покрети немају јасну идеологију – њихов циљ може бити да окупе људе различитих идеологија уједињене у одбрани неког интереса. Они имају циљ који теже да представе као најважнији са становишта одређеног друштва. Отуда, по природи ствари њихово трајање је временски орочено – покрет ће природно нестати или ће добити организациону форму странке или неку другу форму када се избори за свој циљ, када оствари интерес у питању.

Политички покрети немају развијену организацију нити томе теже. Оснивачи покрета обично себе виде као колективитет окупљен око одређеног циља. На његовом челу је неретко харизматични лидер који представља покрет и предводи га, будући да грађани сматрају да у временима кризе мора да постоји личност која ће својим ауторитетом њоме и управљати.

Заједничко и покретима и странкама јесте да и једни и други својим деловањем утичу на обликовање друштва и политичке културе. Отуда и јавност мора бити заинтересована како за форму, тако и за суштину деловања постојећих и будућих странака и политичких покрета.

У вези са настанком поменутог покрета у Србији могу се поставити и друга питања – у којој ће форми бити основан, којим ће циљевима (или једном циљу) тежити, ко ће бити чланови. На њих тек треба понудити одговоре. За сада, једно је сигурно – деловање тог политичког покрета не мора кореспондирати са досадашњим искуствима. Његова садржина биће одређена практичним деловањем политичких институција, ставовима друштва, а у великој мери, што сасвим одговара стању савремених политичких странака и сличних организационих облика, деловањем вођства тога покрета.

Сарадник у настави Правног факултета универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa