Дракулица из Кучева

Да ли је кроз Кучево пролазио гроф Дракула?

Није?

А да ли је овде живела нека Дракулица?

Колико знамо није?

Јесте ли сигурни, проверите ви то још једном, можда и пронађете нешто о њој.

Добро, проверићемо.

Овако изгледа разговор са Радмилом Бекеревићем из Кучева, туристичким послеником и траваром који апсолутно личи на бразилског писца Паола Коеља. Што ће рећи да се неке везе учворују и тамо где их нико не очекује, па, онда и ова митска прича о грофу оштрих очњака можда се некако повеже са кучевљанским митом о русалијама – женама које су обдарене чудноватом моћи да падну у транс и разговарају са мртвима. А зашто да не! Мит је оно што је потребно да би се одржао живот. У овом случају туристички живот једне сиромашне општине. Нема разлога да Кучево не постане туристичка мека као што је то Сигишоара у суседној Румунији, која се прогласила родним местом грофа који важи за симбол вампира. Акценат је на речи – прогласила.

Осим недостатка мита који би у једној речи осветлио сада туристички нечитак појам Кучева, овај крај између равнице Стига и Хомољских планина има штошта да понуди. У то смо се лично уверили. Тачније, пробали. Док се једног дана не подигне споменик русалији Дракулици у селу Дубока, где тамошње посебно обдарене жене падају у транс поред реке, на Духове, вреди прво свратити у једну стару воденицу. То је воденица Каонка на Пеку, саграђена 1852. Сада је преуређена у простор за прославе, али и уредно меље. Власништво је 20 локалних деоничара. Уз тутњаву воденог брзака и потмуло тарење каменова, пробали смо овдашњи специјалитет: канапе од парчета проје на којем је влашки сир а преко њега густ мед. Сва та три укуса када се измешају дају један амалгам који би се могао назвати сланкасто-слатка сласт. После тога ракија од шљиве с укусом дивље крушке – само клизне. Некако постане јасно и зашто је овде народни обичај да дете у чобанском руху свира виолину у знак добродошлице.

Ово је предео чудних комбинација, кажемо општинском менаџеру Верољубу Петровићу. Он показује напуштену кречану. У огромним силос пећима и управној згради, планира да направи центар за истраживачко-авантуристички туризам. Одатле ће се као из базне станице кретати у обилазак околних планина и испирање злата у Пеку. Према релевантним истраживањима, каже овај хиперактивни менаџер, Пек је још увек златоносна река. Кад нам је рекао да је из села Дубоке, не пропуштамо прилику да га питамо да ли и данас има у том селу русалија. „Оне скривене су праве, а експониране су лажне“, одговара двосмислено.

У лепо уређеној кафани Хомољски мотиви, придружује нам се народни посланик Радослав Миловановић. Он покушава да направи ограђено ловиште на 800 хектара. Чујемо се и са Мићом Пауновићем који има фирму за производњу и промет еколошке хране. У ресторану је и Стојан Јелић, испирач злата. Иако има 85 година течно прича о историји рударства у овом подручју, помиње долазак Аргонаута и Египћана. О доласку Аргонаута у Хомољски крај, каже, писао је и Пера Анђелковић, професор ликовног и вајар из Кучева.

Борећи се с беспарицом, Општина је ипак успела да подигне велику кућу, информативни центар, поред новоотворене пећине Равништарке. Обилазимо је са професором Раденком Лазаревићем. Дугачка је 600 метара и у њој је постављена расвета треће генерације тако да је светло равно дневном. Шест километара од Равништарке је већ позната пећина Церемошња.

У центру Кучева налази се хотел Рудник, са полуолимпијским базеном, сауном и фитнес салом. И тај хотел је једна конфорна база за истраживање укуса хомољске хране, провлачења пећинама и наравно – трагањем за чудним моћима дубочких жена.